Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ЧАСОВНИК

Сат ноћи само нашу
црну боју откуцава.
Сан у казаљку ноћи
претвори откуцана јава.
Сат сумрака сустигоше
наши сумрачни сати.
Сат неба погрешну
птицу казаљке прати.
Црно време откуца ноћ
нашу уместо наш час.
Птица-сат откуцава
свој најбољи глас.
Реч сат откуцава
свој са речи час контраст.
Небо прати свој у
време птице, раст.
Из књиге Облачна птица
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | СТОЛИЦА

Ноћи седе на
јутру црних столица.
Ноћ даде трен јутра,
времену, са свих својих полица.
Мисао јутра предуго на
белој подлози света седи.
Ноћ се уљуљка да
је црна реч сопствена одреди.
Небо се на мисао
земље да је птица наслони.
Ноћ историју своју на
црну птицу ослони.
Столицу ноћи склепаше, сумрака
превише разноврсни столари.
Модерну столицу заборава оставише
нам преамбициозни смрти мајстори.

Из књиге Облачна птица
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ЧАША

Звезда отпије ноћ из
наших ноћи окрњених чаша.
Флашу ноћи разби једна
прекобројна ноћи флаша.

Стакло неба се на
начин птице сломи.
Стакло неба се
као птица поломи.

Из речи чаша погрешна
песма понекад пије.
Контроверзност ноћи своју
судбину бело попије.

Богаљ неба ипак
сакатости плаве боје наздрави.
Звезда отпи само ону
ноћ коју поздрави.

Из књиге Облачна птица
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | АУТОМАТИЗАМ

Аутоматски шума запамти
Лист потпуно различит од ње
По нагласку јесени
По напрслинама зеленог
У уму пролећа.
Аутоматски крв памти
Сва обраћања црвеног
Сивилу и бесмислу света.
Аутоматски сенка
Зазире од тела пустоши
Које се све више
Поистовећује са њом.
Аутоматски ноћ предвиђа
Црну приредбу живота и
Тамо где је још нема...
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | СТАН

Смрт се усели у сопствени стан,
Изби одмах керамичку плочицу
Из мисли купатила,
Скува превише илузија у
Кухињи живота,
Примети да се
Дан окупа набрзака
У њеном оку, купатилу,
Премести орман сећања
У животарење свих слика у стану,
Пребриса сто успоменама
Оивиченим неком стерилношћу,
Окачи слику себе
У стану, коју
Види само живот.
Закључа смрт стан
Реченицом о животу...
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ЖАЛИМ ЗА ...

Жалим за погрешним
Изговором смрти, речи живот
Самоувереношћу неба исцрпљеном
У неколико смрти птица,
Прецизношћу шуме да
Окречи своју душу у другачију
Боју зелене од пролећа,
Пировањем земље над
Груменом сна који
Је заправо она сама,
Пристрасношћу сенке да
Је боља од свог тела,
Прекидом комуникације
Измедју јесени и пролећа
Оличеном у чудовишном
Парку сна који глође
Лишће времена...

Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ПРЕГЛЕД ДАНА

Јутро обоји тајно
једини бели аспект смрти
у црно.
Пре подне чврсто верује
у своје јединство 
са крутом одбојношћу поднева.
Подне исецка небо и птице
на своја најдубља разумевања
својих сенки.
По подне сакри своје преступе
у пећину нашег сумрака.
Сумрак резбари ноћ
да не би мислио о себи.
Ноћ исувише умртви
своју мисао о времену и сумраку.
Поноћ прескаче преко
заспалих тела времена и маште.
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ВРШАЦ

Улица утаји да је
песма ипак и реч и град.
 
Ноћ се увелико спрема да призна
заједнички наш и звезда рад.
 
Јесен поезије дојави да
опаде реч а не песник.
 
Ноћ утростручи у нама,
звезде поезије гласник.
 
Јесен се уруши у говорне
остатке, својих жутих промоција.
 
Кошава задржа за себе,
ветар свих света ситуација.
 
Простор песме залепи
за реч, време а не плакат.
 
КОВ неба изазива
плавог у птици, уникат.
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | РЕКОНСТРУКЦИЈА

Сунце преправља своју
Идеју о сјају свог века,
Пешачећи по идеји смрти
Прерушено у дан, у песника
Копа по ноћи рупу
Коју затрпава илузијом земље,
Која чезне за
Земљаним лицем века,
Окрајком цивилизације
Сакривеном у хлебу
Песме која ни сама
Не зна за себе.
Смрт реконструише свој стих
Да више личи на живот
Обешен илузијом речи,
Обешен илузијом догађаја,
Сецира своје изјаве
О Сунцу, прекопавајући
Дан у потрази за
Идеалном белином,
Затрпава псовке крви
Превише испремештане у
Свести црвене боје века.
Згрчена реч земље
Реконструише прсте неба и песме,
Који покушавају да додирну
Разнето лице века.
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | РЕВОЛУЦИЈА

Небо револуционар паде на
највеће земље демонстрације.

Небо запуца на неке
земље опције.

Из револуције речи,
песма извуче неке пароле.

Реч револуција прогања
речи непромењиве, охоле.

На барикадама речи,
погибе понеке песме говор.

Реч песме упаде у
некакав речи затвор.

На барикадама земље, погину
нека неба револуција.

Свргавање владе неба
поста облачности сензација.

Реч револуционар, упорно
прати неке песме промена.

На барикадама неба,
заспа читава земље, смена.
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић | ГРОБ ПЕСНИКА


Бореас смрти 

Међа је језгро крика, звезде чије име слика.
Смрт је око што претвара тишине у стања.
Ископај прогнане листове,
у потврди непомичне крви,
песак приноси као крв,
крај пепелу чела.
Зид је оквир птице,
постанак без дана.

Последња песма је ноћ која се пориче.
Ноћ је угашена смрт цвета засађеног последњом водом.
Песак над морем је очај ван ока.
Између капка и ветра је реченица.
Крв је последња свест пучине.
Комад ноћи је твоја смрт у речима без песка.

Само време смрти се повечава кроз назив птица ,
сваки је пламен постанак самоће,
облик Сунца близу шума без крви,
сваки је дан сећање смрти,
костур пронађен у телу ветра.

Суза иза гроба везује глас и предмет воде.
Нестаће срочено дрво обложено ватром.
Ход је магла што касни у преображај пре речи.
Половина ока је занела повратак истине.
Снег ће пренети мисао у птицу која се претвара у свет.
Постанак свести је пронађен у завери
према свим стенама у Сунцу.
Ватра : моје око не ствара воде, тргла све је реч.
Textual description of firstImageUrl

Санда Ристић – Стојановић

Санда Ристић-Стојановић
Рођена је у Београду 1974. Дипломирала је филозофију на београдском филозофском факултету. Ауторка је 7. Књига поезије чији су издавачи Светови, КОВ, Адреса и Граматик и једна од четири аутора у заједничкој збирци поезије "Из сенке стиха".
О њеним гимназијским песмама говорио је Оскар Давичо за Трећи програм радио Београда, уредник емисије Радмила Глигић.
Објавила низ филозофских есеја у зборницима Естетичког друштва Србије. Преводи поезију са енглеског.
Пише и објављује приказе поезије (О. Давичо, П. Крду, Б. Миљковић, Душко Новаковић...).
Подршку даје талентованим песницима млађе и средње генерације пишући приказе њихове поезије.
Била је уредник у издавачкој кући "Белетра " и уредник књижевног часописа "Ковине "( КОВ ).
Њене песме и кратке приче објављене су у бројним зборницима савремене књижевности.
Члан је Српског књижевног друштва, Удружења књижевника Србије и Естетичког друштва Србије.

Награде и признања :
- Ужи избор за Награду 5. Европског Фејсбук песничког фестивала ( зборник изабраних аутора – Вишегласје 5. ) 2014.
 -Ужи избор за Награду 8. Европског Фејсбук песничког фестивала ( зборник Вишегласје 8. ) 2017.
- Добитник повеље Удружења књижевника "Бранко Миљковић" за велике заслуге "Миљковићевих вечери поезије" на 15. међународном песничком конкурсу "Између два света" 2017.  – Ниш
-  Заступљена на сајту – riznicasrpska.net (одељак – српски песници 20. и 21. Века)

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана