Textual description of firstImageUrl

Оскар Давичо

Оскар Давичо
Рођен је 18. јануар 1909. године у чиновничкој породици јеврејског порекла у Шапцу. Школовао се у родном граду, Београду и Паризу (Сорбона). Дипломирао је француски језик и књижевност. Радио је као средњошколски наставник у Шибенику, Београду и Бихаћу. Као члан КПЈ, активно се укључује у међуратни политички живот. Постаје секретар МК КПЈ у Бихаћу. 1932. бива ухапшен и од Суда за заштиту државе осуђен на 5 година затвора. Казну је одслужио у КПД Сремска Митровица. Од 1938. до почетка рата живи између Загреба и Београда. 1940. бива искључен из КПЈ због тога што је објавио нека дела у часопису "Печат" Мирослава Крлеже. Кад је почео Други светски рат, Давичо је боравио у Сплиту где се бавио илегалним радом. Бива ухапшен и интерниран на острву Корчула, а потом и у затвор у Италији. Из затвора бежи 1943 и враћа се у домовину где ступа у редове Прве пролетерске дивизије где остаје до ослобођења.
Као песник јавио се рано. Прву песму објавио је као гимназијалац (1928) и (1925). Међу надреалистичким издањима налазе се две његове књижице песама и поетских текстова Трагови Четири стране света и тако даље (1930), песма у прози Анатомија (1930) и брошура Положај надреализма у друштвеном процесу (1939) - коју је написао заједно с Душаном Матићем и Ђорђем Костићем. У тој његовој најранијој поезији све је подређено експерименту, истраживању могућности песничког израза, примени начела аутоматског писања. Давичо је најмлађи песник у кругу надреалиста и надмашио је све остале снагом талента, плодношћу и ширином утицаја.
У Давичовој љубавној лирици нема ни трага од сентименталности нити од метафизичких импликација својствених нашој поезији од романтизма до експресионизма. Песник је сав у власти чулног и еротског, фасциниран женом и женскошћу као свемоћним начелом плођења и рађања, пред којим падају сви морални и социјални обзири. Хана је врхунац те понесене и распеване поезије чула. Њена јунакиња је девојка из града. Песник је сусреће у бакалници, амбијенту који је по себи непоетичан, и поистовећује је са светом растиња што је окружује. Други јунак, заљубљени песник, грађен је по моделима из тадашње социјалне литературе. Он потиче из нижих, презрених слојева, "од горких нигде никовића". Новина књиге није само у амбијенту и љубавним протагонистима него и у раскошном богатству слика, у смелости асоцијација и у необичном звуковном распрскавању.
Умро је у Београду 30. септембра 1989. године.
Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков


Оливера С. Шестаков
Рођена је 19. септембра 1963. године у Војводини, у Панчеву – граду на две рекеТамишу и Дунаву, окружене широком банатском равницом. Из тих пејзажа и непрегледних поља сунцокрета, златног жита, црвених булки и мирних речних токова изникли су као из топле плодне црнице и њени стихови.
Завршила је Девету београдску гимназију и дипломирала на Грађевинском факултету у Београду – одсек хидротехника. Живи у Београду и ради као грађевински инжењер и судски вештак за област грађевинарства. Од 2017. године је сертификовани инструктор јоге, члан Јога савеза Србије.
Објавила је четири збирке песама: У мом погледу (2014)Моје душе риме (2015)На трагу светлости (2016) и Течем као река (2017).
Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању (СКОР – огранак у Београду), Удружења писаца Поета, Креативне радионице Балкан и Књижевног клуба Гилгамеш из Београда. 
Песме су јој објављене у преко осамдесет међународних и домаћих зборника поезије, антологија и лексикона савремених песника, од којих су многе похваљене и награђиване на књижевним конкурсима. Превођене су на: руски, енглески, немачки, италијански и арапски језик.
Збирка песама Течем као река проглашена је за књигу 2017. године у избору Књижевне заједнице Југославије.
Живи у Београду.
Textual description of firstImageUrl

Олга Бергољц

Олга Фјодоровна Бергољц
Рођена је 1910, године у Петербургу. Завршила је Филолошки факултет Лењинградског универзитета. Била је новински дописник из Казахтана, затим сарадник фабричких новина у Лењинграду. Са књижевним делима за децу и омладину појавила се 1929. године.
Олга Бергољц је била удата за песника Бориса Корњилова. Њега су ухапсили 1937. године, а 21. фебруара 1938. стрељан је као активни члан антисовјетске троцкистичке организације. Исте године у децембру ухапшена је и она по оптужби да је у вези са непријатељима народа и учесник контрареволуционарне завере. У затвору је провела седам месеци. Иако је била трудна, физички су хе малтретирали, па је изгубила бебу. То јој  је било треће дете које губи, јер пре овог умрле су јој две кћерке. После седам месеци тортуре ослубодили су је оптужбе и рехабилитовали (3. јула 1939)
Но без обзира на личну трагедију, песникиња је у  нашла снаге, не само за књижевни рад, него и за активно учешће у одбрани земље од немачког окупатора. За време опсаде Лењинграда радила је као спикер на радију и свакодневно је позивала своје суграђане, измучене глађу и хладноћом, да издрже све суровости рата. Зборник говора одржаних преко радија у опседнутом Лењинграду Говори Лењинград објавила је 1954. Била је аутор сценарија за чувени филм Лењинградска симфонија, драма Они су живели у Лењинграду и Код нас на земљи и књиге прозе Дневне звезде. Интимна лирика Олге Бергољц, која је импресивно одсликала њену дубоку повређеност и непролазну тугу за изгубљеном срећом, схваћена не само као израз њене трагедије него и трагедије руског народа, објављивана је без политичке цензуре тек пошто су настали одређени демократски процеси у Русији.
Умрла је 1975. године у родном граду.
Textual description of firstImageUrl

Обрен Ристић

Обрен Ристић
Рођен је у Тијовцу, источна Србија, 1960. године. Истакнути српски песник средње генерације. Заступљен у антологијама. Песме су му превођене на енглески, пољски, руски, македонски, бугарски... Објављивао у многим књижевним часописима у земљи и иностранству. 
Један je од оснивача и председник Књижевног клуба „Бранко Миљковић“ у Књажевцу. 
Уредник је часописа Исток и члан УКС. 

Добитник је више награда за књижевно стваралаштво: 
Милан Ракић за 2010. 
Змај Огњени Вук за 2010. 
Златна струна 2011.
До сада је објавио књиге поезије: 
Сређивање утисака ( Књажевац, 1996), 
На истоку, у Сербији (Београд, „Апостроф“, 2002), 
Узнемирени су свети ратници (Ваљево, „Импресум“, 2006), 
Источно тројство(Заједно са З. Вучићем и Р. Вучковићем, Београд, КД „Свети Сава“, 2007), 
Узнемирени су свети ратници, друго издање (Београд, КД „Свети Сава“, 2008), 
Господ је велики поета / The Lord is a Great Bard (српско-енглеско издање, Ваљево 2009) -Венац Творцу (Београд-Књажевац, „Апостроф“ и КК „Бранко Миљковић“, 2009). 
Livenje pesme/ Odlewanie wiersza, (са Дејаном Богојевићем и Олгом Лалић Кровицки, поезија, српско-пољско издање, 2010, издавачи Шумадијске метафоре, Центар за културу Младеновац и Библиотека „деспот Стефан Лазаревић“ Младеновац) 
Na wschodzie, w Serbii/ На истоку, у Србији ( Кросно-Пољска, 2012) 
Textual description of firstImageUrl

Октавио Паз

Октавио Паз
Рођен је 31. марта 1914. године у Сиудад Мексику. Мексички је песник, критичар и драматург. Био је борац у шпанском грађанском рату, амбасадор у Паризу. Почео је под утицајем надреализма, али је с временом постајо све дубљи , залазећи у питања људске егзистенције: пролазност, подвојености бића и отуђености савременог човека. Врло је значајан и као песник и као врстан есејиста.
Добитник Нобелове награде за књижевност 1990. године.
Умро је 19. априла 1998. годне у свом родном граду.

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана