slike pesnika

Крстивоје Илић

Крстивоје Илић рођен је у Брдарици, у засеоку Вила-Леска, 8. марта 1938. године, као последње, седмо дете родитеља Загорке и Милована. Мада је мајци био посебно наклоњен, песнички дар наследио је од оца.
krstivoje ilic biografija pesme poezija

Крстивоје Илић је песник, есејиста, приповедач. По својој вокацији превасходно песник. Особени је песнички лик и глас, ван песничких група и хорова. Један је од ређих песника који су свој живот потпуно поистоветили са бићем поезије.

krstivoje ilic pesnik

Као песник, ушао је у најзначајније антологије, за одрасле и децу, у читанке и школску лектиру. Сврстао се у ред најбољих савремених српских елегичара. Објавио је преко двадесет књига.

Од 1993. године, после тридесет проведених лета у Београду, изнова је живео и стварао у Шапцу, као професионални писац.

Крстивоје Илић је преминуо 23. августа 2022. године у Шапцу.
slike pesnika

Кристина Росети

kristina roseti biografija poezija pesme stihovi
Кристина Росети рођена је 5. децембра 1830. године у Лондону. Била је енглеска песникиња која је писала романтичну, побожну и поезију за децу. Најпознатија је по својој љубавној песми Памти ме.

Иако је почела да пише у седмој години, прву своју збирку објавила је у тридесет првој – Пијаца гоблина и друге песме (1862). Збирка је постигла успех. Била је и грађански ангажована, увек против рата, за укидање ропства на америчком југу, против суровости према животињама и експлоатације девојака.

krisrina roseti engleska pesnikinja

Раних двадесетих година двадесетог века веома су је поштовали касни викторијански песници, одупирући се, узалуд, победоносном походу модернизма.

Кристина Росети је умрла од рака 29. децембра 1894. године у Лондону.
slike pesnika

Коста Рацин

kosta racin biografija pesme poezija
Коста Рацин рођен је 22. децембра 1908. године у Велесу. Потиче из сиромашне породице. Његови родитељи Марија и Апостол, нису имали новца да га школују, па је 1918. године морао да напусти редовно школовање и почне да учи грнчарски занат, али жеља за образовањем и ширењем видика била је превелика и он је почео да се сам образује. Тако је 1924. године дошао у додир са марксизмом и одмах постао члан СКОЈ-а.

Прво књижевно дело које је написао били су Синови глади, на српском језику, а објављено је 1928. године у загребачком листу Критика. Заједно са песницима Ђорђевићем и Аксићем,

kosta racin makedonski pesnik

Рацин 1932. године у Скопљу објављује збирку песама на српском језику, под називом 1932. чиме на велика врата улази у српску књижевност. У исто време, Рацин објављује и друге песме, приче и чланке са различитом тематиком. У чланцима са историјском тематиком, све више иступа као заштитник македонске националне ствари.

Једина самостална збирка песама Бели мугри (Беле зоре) објављена је у Загребу 1939. године, на велешком дијалекту, и управо због свог писања на дијалекту и комунистичке опредељености, придобија велику наклоност народа у Вардарској Македонији.

Коста Рацин је погинуо 13. јуна 1943. године у Лопушнику.
slike pesnika

Карл Сандберг

karl sandberg pesme stihovi biografija poezija
Карл Сандберг рођен је 6. јануара 1878. године у Гејлсбургу, америчка држава Илиноис, у породици шведских имиграната. Имао је тринаест година када је напустио школу и побегао од куће. Најпре је радио на једној фарми у Канзасу, а потом разне физичке и услужне послове у Денверу и Омахи. Напокон је започео новинарску каријеру у „Чикаго дејли њузу“, напоредо пишући поезију и прозу. Већи део живота провео је у на Средњем Западу, пре него што се преселио у Северну Каролину.

Године 1898. извештавао је из Шпанско-америчког рата и пратио инвазију Порторика. Прву песничку збирку објавио је 1904. године. Био је члан Социјал-демократске странке, а од 1910. до 1912. радио је као секретар социјалистичког градоначелника Милвокија.

karl sandberg americki pesnik

Између 1919. и 1930. године живео је у предграђу Чикага, пишући, исплативе, књиге за децу и биографије. Године 1945. преселио се у Флет Рок, у Северној Каролини, и тамо живео до своје смрти. Његова кућа је данас музеј, под заштитом државе, а у његовом родном месту Гејлсбургу постоји колеџ који носи његово име. Сандберг је наративни песник који покушава да буде на страни обичног човека, откривајући у њему не само психички живот, већ и скривену величину срца. Његова једноставна, али не увек и једнозначна поезија, у најбољим својим тренуцима умела је да приђе широј читалачкој публици за коју је и писана. Троструки добитник Пулицерове награде, почасни доктор најчувенијих универзитета...

Карл Сандберг је умро 22. јула 1967. годинe.
slike pesnika

Кајоко Јамасаки

kajoko jamasaki pesme biografija poezija
Кајоко Јамасаки рођена је 14. септембра 1956. године у граду Каназава (Јапан). Дипломирала је на Филолошком факултету Хокаидо универзитета (Јапан). Била је на специјализацији од 1979. до 1980. на Филозофском факултету у Сарајеву. Године 1980. боравила је у Љубљани на специјализацији (САЗУ). Магистрирала је и докторирала на Филолошком факултету у Београду.

kajoko jamasaki pesnikinja

Потпредседница је Управног одбора Српског књижевног друштва. Пише на јапанском и српском. Њене песме на српском језику поседују особени квалитет: оне повезују два типа осећајности и два типа језичке сликовитости, источњачке и западњачке. Кајоко Јамасаки је јапанску (хаику) луцидност транспоновала у наш језик.

Добитник је годишње награде за превод на инострани језик за 1995/96. годину (Српски П.Е.Н. Центар).

Живи и ствара у Србији.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.

Најновије на Поезији суштине

poezija sustine na fejsbuku

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта