Жак Превер, песник, рођен је 4. фебруара 1900. године у Нејиу на Сени, париском предграђу на ивици Болоњске шуме. Анархиста, одметник и сањар, Превер у својој хуморној и хуманистички ангажованој лирској поезији говори о животу у различитим његовим аспектима.
Од 1925. до 1928. године често је сарађивао са надреалистима, а узрок престанка сарадње је свађа са Андре Бретоном. Од 1930. године са својим млађим братом Пијером ствара неколико филмова и у њима учествује као сценариста, глумац и асистент редитеља, а касније пише сценарија за Реноара, Карнера, Гремијона, Кајата, Отар Лару и друге. Касније је писао и за кабаре и авангардне позориштне групе. Сарађивао је и са композитором Жозефом Козмом и позориштном групом „Октобар“.
Својеврстан моралиста и критичар друштва, Превер указује на још увек могуће просторе човекове среће коју малограђани, клерикалци, милитаристи и политичари стално угрожавају. Назван је и "песником Париза".
Његова прва збирка песама „Речи“ из 1945. достигла је невероватан успех, који се поредио са Виктором Игоом.
Његове најпознатије песме су Барбара, Увело лишће, Деца се воле, Старо вино, Та љубав, Башта и друге. Објавио је једанаест збирки песама.
Жак Превер је умро 11. априла 1977. године.
