Textual description of firstImageUrl

Еуженио де Андраде


Еуженио де Андраде
Рођен је 1923. године у месту Повоа де Аталаја. Живео је у Лисабону и Коимбри, Порту. Своју прву збирку поезије (Руке и воће) објавио је 1948. године, a последњу (Таласи жудње) објавио је 2001. године. Поред ових, објавио је још неколико збирки песама које су преведене на многе светске језике. Бавио се ванкњижевним занимањем и радио као чиновник у медицинско-социјалној служби. Превео Лорку, бројне француске, италијанске и савремене грчке песнике. Редак је песник, који је, током више од пола века стварања, као савременик и сведок најжешћих мена модернизма, авангардних прелома и експерименталних потреса, тако моћно одолевао утицајима, а чија монументална фигура при том изражава дубоко засновани говор културе родног тла...
Његов поетски израз је неповерљив према апстракцијама и окренут је једноставности, као и лепоти природног и доживљеног. Називан је и соларним и паганским песником који тело доживљава као метафору универзума.
Добитник је бројних награда, међу којима су престижна португалска награда Камоеш, француска награда Жан Малрије и Европска награда за поезију Књижевне општине Вршац. Упркос свом песничком значају и слави, живео је повученим животом. 
Умро је у Порту 2005. године.Након његове смрти основана је књижевна фондација која носи његово име.
Textual description of firstImageUrl

Еуђенио Монтале


Еуђенио Монтале
Рођен је у Ђенови 12. октобара 1896. године. Био је италијански песник, највећи представник италијанског херметизма. Поезијом лишеном сваке речитости изражава тегобу савременог човека у њему отуђеном свету. За разлику од првих књига доминантног херметизма, каснији наслови имају интимнију природу, но сви скупа одзвањају затамњеном свечаношћу, нежни су и бритки и представљају огледало мукотрпног живота као вида монаштва. 
Имао необичне креативне склоности, био је прозаик, преводилац, књижевни и музички уредник и сликар са кичицом у талогу од кафе, употпуниле су хроничну несаницу живота. Писао је на цедуљама, возним картама, салветама и позивницама, презирао снобове, заветовао песме потомцима, ако их буде, и ватри прочишћења, стављајући знак једнакости између поезије и егзистенције, односно смисла који искључује тајне. 
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1975. године. 
Главна дела: Сипине кости, Прилике, Олуја и друго, Сатура, Дневник 71. и 72. године, Свеска за четири године, Аутодафе, Лептир из Динара и друго. 
Умро је у Милану 12. септембара 1981. године.
Textual description of firstImageUrl

Енеа Хотић

Енеа Хотић 
Рођена је у Бањалуци 9. маја 1971. године  где завршава основну школу, похађа Музичку школу и Гимназију те Педагошку академију и Филолошки факултет – Одсјек за српски језик и књижевност.  Мајка је сина Алексе  што сматра најбитнијим податком у својој биографији. По занимању је професорица српског језика и књижевности. Дуги низ година запослена је у Основној школи Иво Андрић у родном граду. Била је ментор Мултимедијалне секције Ђачки студио  којој је уручена  Награда града Бањалука младима 2007. године за посебан допринос развоју културе.  Ментор је Драмског студија Плава звезда са којим осваја бројне награде и афирмише иновације на пољу уметности и образовања у оквиру Међународног сајма иновација Иност младих. Радила је као стручни сарадник на Радио – телевизији Републике Српске и уређивала емисију Свијет књиге  у оквиру серијала Школа – јуче , данас, сутра, сарађивала је са Филолошким факултетом у Бањалуци кроз практична вежбања за студенте језичких одсека на предмету Методика наставе српског језика и књижевности.
Један је од оснивача Поетског круга Стиховница, уметничког круга који веома активно ради на афирмацији поезије кроз организацију културних дешавања у Бањалуци (промоције књига, традиционална манифестација Бањалуци с љубављу и манифестација поводом обележавања Светског дана поезије). Поетски круг  Стиховница је њено уточиште од сивила свакодневног живота. Пише песме, лирску прозу (трагови времена) и цртице из живота. Песме су јој објављиване у више међународних збирки у Загребу, Београду и Бечу (Издавачка кућа Арте,  Култура Снова, Словословље ). На интернетском балканском такмичењу у поезији Мили дуели у организацији групе Поезија Године освојила је прво мјесто 2013. године.  Сарађује са часописом за књижевност Суштина поетике у којем објављује критичке приказе и есеје из књижевности те уређује рубрику Енеини дамари. Истиче да је рад са децом највише испуњава. Има објављену збирку поезије Мјесечева (2015).
Живи у Бањалуци.
Textual description of firstImageUrl

Емили Дикинсон

Емили Дикинсон
Рођена је у Амхерсту (Масачусетс) 10. децембара 1830. године.
Сматра се једном од највећих америчких песникиња. Као девојка због здравствених проблема већи део времена проводи у кући непрестано читајући књиге и пишући песме. За свог живота објавила је само 7 песама, али након њене смрти међу њеним приватним стварима проналази се колекција од преко 1000 песама од којих многе нису биле завршене. Њене песме одликују се препознатљивим, уникатним стилом, са невероватним даром за речи, обједињујући комбинацију префињеног осећаја и врхунског интелекта. Инспирацију за своја дела проналазила је у Библији, Шекспировим делима и класичној митологији.
Умрла је у 56. години живота, 15. маја 1886. године.
Комплетирана и уређена колекција свих њених песама први пут је објављена 1890. године у Бостону четири године после њене смрти.
Textual description of firstImageUrl

Евгеније Капустин

 Евгеније Капустин,  рођен је 19. септембрa 1984. године у Санкт Петербургу. Дипломирао је на Петроградском државном техничком универзитету. По професији - инжењер система за аутоматизацију морнаричког инжењерства.
Публикације: Лист "за сликање бродоградилишта" (Санкт Петербург), часопис "Невски календар" (Санкт Петербург), часопис "Природа и човек. Двадесет први век "(Москва), књижевни и уметнички часопис" Сфинга "(Санкт Петербург), књижевни и уметнички часопис "Надахнуће земље" (Новокузњецк), књижевни часопис "Гег" (Москва), књижевни часопис "Станица" (Санкт Петербург), антологија "Млади Петербурга" (2009, 2011), збирке поезије и прозе, "Колос речи" и "Ухо  речи - 2" (Астрахан, 2008 и 2009), збирка савремене духовне поезије, "Небески одјеци" (Санкт Петербург, 2009), збирка песама "Поново имам инспирацију" (Санкт Петербург, 2011), збирка песама "Извор светлости" (Нижњи Новоград, 2011).
Награде:
Добитник дипломе међуколегијални конкурс за дан Свете Татјане 2007-2008, из духовне поезије.
Три пута победник музичко-поетске манифестације "Догађаји у Елагину" (2009 - 2011)
Диплома на такмичењу једне песме у лаври Александра Невског (2009)
Добитник дипломе поетског конкурса под називом КР, која је спроведена од стране руског музеја (2011).
Диплома на конкурсу посвећеном Дани словенског писаног језика и културе, у спомен Светих Ћирила и Методија (2011).
Уредник је међународног зборника савремене духовне поезије, "Небески одјеци".

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана