Textual description of firstImageUrl

Густав Крклец

Густав Крклец 
Рођен је у Удбињи крај Карловца 23. јуна 1899. године. Био је хрватски књижевник. 

Детињство је провео у Марушевцу, у Хрватском загорју, што је оставило трајан траг у његовом поетском опусу. Гимназију је похађао у Вараждину, Загребу и на Сушаку, а у Загребу је студирао филозофију. Најважнији део Крклецовог књижевног дела чини поезија. Његово антологијско песништво концизног, непосредног и јасног израза очитује ведрину и животну радост, али и метафизичку тескобу. Писао је и есеје, критике, путописе, фељтоне и афоризме. Много је преводио, највише са руског, немачког, али и са словеначког и чешког језика. Посебно се истичу његови преводи Пушкина, Прешерена, Брехта. Крклец се бавио и такозваном дневном критиком. Под псеудонимом Мартин Липњак написао је низ критичкох записа и есеја.
Умро је у Загребу 30. октобра 1977. године.
Textual description of firstImageUrl

Григор Витез

Григор (Григорије) Витез 
Рођен је 15. фебруара 1911. године у Косовцу које је, како је сам записао, тада било мало село са педесетак кућа, али са много националности. Осим Срба, у њему су живели Хрвати, Чеси, Словаци, Пољаци… Та је мешавина настала кад је у Славонији створена Војна крајина. О свом пореклу и презимену детаљно је писао у књизи Ахмета Хромаџића „Дјечји писци о себи” (1969). Ево шта је написао о настанку свог презимена: „Моји преци с мајчине стране, Милосављевићи, дошли су у Славонију, како се претпоставља, највероватније негде из Босне, иако није искључено ни то да су се доселили за велике сеобе под Арсенијем Чарнојевићем. Преци са очеве стране дошли су негде из северне Далмације, из Равних Котара или Буковице и имали су презиме Алавања. И данас још имамо рођаке с тим презименом у околини Дарувара. Један од Алавања, који је дошао у Окучане, дакле у граничарски крај, имао је почасни наслов витез, и то је касније узето као презиме.”
Песник, кога су генерације ђака напамет училе и тако улазиле у свет књижевности, учили се правим вредностима, у Србији је потиснут у корист неких других аутора, а у Хрватској је, у читанкама од првог до четвртог разреда, сведен на само три песме. Био је одличан преводилац с руског језика. Писао је и поезију и прозу за одрасле.
Умро је 23. новембра 1966. године у Загребу.
Textual description of firstImageUrl

Гордана Тодоровић

Гордана Тодоровић
Рођена  је у Драјинцу  код Сврљига 1933. године. Школовала се у Параћину и Нишу, где је у Гимназији Стеван Сремац, у литерарној дружини Његош, дошао до изражаја њен песнички таленат. Још док је била у гимназијској клупи песме јој је објавио Оскар Давичо у Делу. Те песме су се после нашле у првој збирци песма Гинмазијски тренутак за коју је добила Бранкову награду. Њене песме, са бројним кованицама у духу народног језика, донеле су нову свежину у српску поезију. Породица  јој се преселила у Београд, aли Гордана због свог јако нежног здравља и болести која ју је целог живота пратила, није могла да се запосли.
Умрла је 1979. године у Београду, у пуној стваралачкој снази оставивши иза себе четири објављене збирке, али и много необјављених песама.

Постхумно су јој објављене две збирке, а Сврљижани су јој се одужили како и доликује, установивши књижевну награду са њеним именом.
Textual description of firstImageUrl

Гојко Ђого

Гојко Ђого
Рођен је 21. септембра 1940. године у Влаховићима код Љубиња, у Херцеговини. Основну школу похађао је у родном месту, а гимназију у Стоцу. Општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету у Београду дипломирао је 1964. године. Након хапшења и судског процеса 1981. због књиге Вунена времена, Окружни суд у Београду осудио га је на две године затвора. Врховни суд Србије смањио му је казну на годину дана, коју је једним делом издржао. Иако је судском одлуком враћен на посао, неколико година није могао објављивати нити јавно наступати. Овај „случај“ био је повод за забрану или „повлачење из продаје“ више књига, листова и часописа који су се солидарисали са песником. Одлазак песника у затвор 1983. године био је повод за организовање значајних протестних вечери.
Објавио је, у више издања, књиге песама: Туга пингвина, Модрица, Кукута, Вунена времена, Изабране и нове песме, Црно руно, Вунена времена са Оптужницом и Одбраном на суду и многе друге. Његове песме и есеји преведени су на петнаестак језика међу којима су енглески, француски, немачки, руски и шпански.
За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног члана 21. јуна 2004. године. Члан је Српског ПЕН центра.
Textual description of firstImageUrl

Гинтер Грас

Гинтер Грас је рођен 16. октобра 1927. у Источној Пруској. Одрастао је Гдањску (тадашњи Данциг) у једноставној породици. Као дечак помагао је приликом служења литургије, а био је и члан Хитлерове омладине (Hitler Jugend). У магазину ХЈ - Хитлер југенда објављује прве приче. Да би побегао из породичне стеге, како је касније говорио, добровољно се прикључује Вермахту. Као седамнаестогодишњак регрутован је 1944. у војне јединице СС-а. На крају рата завршио је у америчком ратном затвору. Након рата почиње да учи занат каменоресца, а потом уписује студије графике и вајарства у Диселдорфу. Уследио је боравак у Берлину и Паризу, као и изложбе пластике и графике..
За роман Лимени добош  и животно дело, Гинтер Грас је 1999. добио Нобелову награду за књижевност. У образложењу Нобеловог комитета стоји како на бајковит начин приказује заборављено лице историје те да ће Лимени добош  остати у аналима књижевности XX вијека.
Политички роман Панорама немачке историје између 1848. и времена промена, изазвао је жестоку дебату око Граса, првенствено због наводног лажирања историје.
Књижевни свет 2002.  поново слави Граса. Његов роман Ход рака, који говори о потоноћу Вилхелма Густлофа 1945. и протеривању Немаца са истока, доживљава сензационалан успех. Критчари су одали признање Грасу што се прихватио рада на тако тешкој теми и хвалили су узбудљиве описе у роману.
Његова биографија Љуштећи лук такође изазива дебате у Немачкој. У тој књизи по први пут говори о свом учешћу у СС јединицама 1944. Критичари су довели у питање његов кредибилитет и морални интегритет.
2007. године Грас поново изазива контроверзе са песмом у којој критикује Израел - Оно што мора да буде речено. Не само да су га дискредитовали због стила, него је Грасу пребачено политичко незнање и антисемитизам.
У децембру 2013. био је један од 562 потписника петиције Писци против масовног надзора. Тиме се настојало пружити отпор прислушкивању америчке тајне службе. Гинтер Грас био је цели свој живот интелектуалац спреман на полемику и веран уметности.
Умро је 13. априла 2015. у 88. години у Либеку.
Textual description of firstImageUrl

Гордана Димитријевић

Гордана Димитријевић
Рођена је 31. 03. 1974. године у Врању. Дипломирала на Филозофском факултету у Нишу, на групи Српски језик и књижевност. Била је главни и одговорни уредник листа ученика основних и средњих школа Врања, Срећни дани 2012, 2013. и 2015. године. Радила је рецензије два уџбеника за основну школу 2013. године и стручни је консултант Завода за уџбенике, Београд. Члан је Савета Књижевне колоније 2014. године и води заједно са афирмисаним песницима књижевне радионице намењене ученицима основних и средњих школа.
Аутор је сценарија Мост љубави и редитељ истоимене представе која је награђена наградом за оригинални сценарио и драмску игру, у оквиру пројекта Министарства културе и неформалне групе ОЕКО, Кроз врањске сокаке са баба Златом.
Један је од приређивача америчких прича за децу и одрасле Вилинско острво, а у припреми је и друга књига, индијанске народне приче Одакле долази дан.
Објављивала је приче, песме и драмска дела у књижевном часописима и зборницима.
Председник је  Актива професора српског језика основних и средњих  школа града Врања и члан Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Живи и ради у Врању.
Textual description of firstImageUrl

Габријела Мистрал

Габријела Мистрал
Рођена је у Викуњи у Чилеу 7. априла 1889. године где је завршила основну и средњу школу. Већ у четрнаестој почиње да издржава и себе и мајку радећи као учитељева помоћница.
Године 1904. објављује прве песме у локалним новинама користећи разне псеудониме.
Док је радила као учитељица 1906. године упознаје Ромеа Урету, радника на железници. Он се убија 1909. године. Иако су елементи смрти већ прожимали њена дела, ово самоубиство још јаче утиче на њен будући рад. Страствене везе које је водила са неколицином мушкараца и жена оставиле су дубок траг у њеном стваралаштву.
Прво званично признање добила је 1914. године када јој је уручена прва награда националног књижевног конкурса у Сантијагу, за дело „Сонети о смрти.
Министар образовања Мексика је позива у посету 1922. у оквиру реформе школа и библиотека, са задатком да започне стварање националног система образовања.
Међународна слава коју стиче омогућава јој бројна путовања по Европи и Америци. Током 1925. обилази Бразил, Уругвај и Аргентину. Између 1925. и 1934. живела је у Француској и Италији. Тих година је радила при Лиги Народа и предавала на неколико универзитета у свету.
Од 1932. до своје смрти, као што је чест случај са чилеанским уметницима и интелектуалцима, служила је и као конзул у Напуљу, Мадриду, Петрополису, Ници, Лисабону, Лос Анђелесу, Санта Барбари, Веракрузу, Мексику и Њујорку. На месту конзула у Мадриду често је имала професионалних контаката са једним другим чилеанским нобеловцем и конзулом у Мадриду, Паблом Нерудом.
Била је прва Латиноамериканка којој је додељена Нобелова награда и то 1945. године.
Пред смрт се настанила у Њујорку, где је и умрла од рака 10. јануара 1957. године.

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана