Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић

Војислав Илић 
Рођен је у Београду 14. априла 1862. године. Песник, син песника Јована Илића, Војислав је проживео кратак и тежак живот. Болешљив још од детињства, он је слабо марио за учење. Школу је напустио после трећег разреда гимназије због слабог успеха. Касније је на своју руку похађао предавања у Великој школи, активно учествовао у књижевном и политичком животу студентске омладине, али испите није полагао. Његовом образовању је помогло што му је дом био стециште књижевника и песника. Ту је упознао Ђуру Јакшића, те се касније и оженио једном од Јакшићевих кћери.
У животу у многоме је делио судбину других писаца свог времена. Иако је писао кратко време, свега петнаестак година, оставио је обимно и разноврсно дело. За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892), којима треба додати велики број песама расутих по часописима и заосталих у рукопису. Неколико слабих прозних покушаја показују да је Војислав, слично Бранку и Змају, био првенствено песник, да је умео добро писати само у стиху.
Илић је у српском песништву извршио одлучан раскид с романтизмом. У неким песмама он је био гласник напредних идеја свог доба, оштар критичар друштвених и политичких изопачености. Али, његова поезија, гледана у целини, супротна је духу тенденциозне књижевности за коју се залагао програмски реализам. Својим естетизомом и формализмом Илић је отворио пут друкчијој поезији, поезији којој је подједнако страна оријентација реалиста на обичну стварност и захтеви идеолога за укључивање књижевности у друштвене и политичке борбе, поезији у којој је најважнији моменат брига за саму себе, за своје властито уметничко биће.
Умро је у Београду 21. јануара 1894. године.
Textual description of firstImageUrl

Владислав Петковић Дис


Владислав Петковић Дис
Рођен је 10. марта 1880. године у Заблаћу код Чачка. Радио је као учитељ и царински службеник. Био је извештач са фронта у Балканским ратовима.
Дис је песник ирационалног, он слике налази у подсвесном. Песник је суморних расположења и чак очаја, његов је израз сетан и музикалан. Јован Скерлић га је критиковао, јер се Дис није уклапао у његов идеал напредног песника. Каснија критика, почевши од Исидоре Секулић, уврстила је Диса међу најбоље српске песнике налазећи да је увео у српску поезију модерну поетику и нов сензибилитет, и поред извесних  језичких небри-жљивости.
За време Првог светског рата пребегао је у Француску. При повратку у Грчку брод на коме је пловио пресреће немачка подморница код Крфа и он бива потопљен 16. маја 1917. године.
Textual description of firstImageUrl

Владимир Набоков


Владимир Набоков 
Рођен је у Санкт Петербургу 22. априла 1899. године. Био је руско-амерички књижевник. 
Емигрирао је у Берлин 1919. године где је, након студија у Енглеској, деловао као књижевник, спортски инструктор, преводилац и новинар. У САД одлази 1940, године где живи пишући на енглеском језику. Под утицајем класичне руске и модерне европске књижевности пише романе у којима уз обиље фантазије и хумора супротставља традиционални и модерни систем вредности. 
Умро је у Монтреу 2. јула 1977. године.
Textual description of firstImageUrl

Владимир Мајаковски

Владимир Мајаковски
Рођен је у Багдадију поред Кутаиса 19. јула 1893. године. Био је руски књижевник. Пошао је у сликарску школу, био затворен због социјалистичке агитације, одушевљено прихватио Октобарску револуцију и ставио у њену службу свој песнички и сликарски таленат. Песнички рад почео је као футуриста, стојећи уједно на челу тога покрета. Настојао је да створи нову поезију која би одговарала урбаном а затим и револуционарном раздобљу историје Русије и човечанства. Уводи у поезију вулгаризме, жаргонске речи, намерно грубе антиестетизме, ствара властите кованице, служи се врло често игром речи, дотада непознатим метафорама, а посебно воли хиперболе.
Разбија традиционалну ритмичку структуру стиха и ствара нови, у графичком слогу "степенасти" стих, који посебно погодује ставу реторичког песника који се директно обраћа великом аудиторијуму. Смисао такве поезије одводи га директно на револуционарну трибину, митинг. Експерименталну лирику следе велике лирске поеме монолошког типа "Облак у панталонама", "Рат и свет", "Човек". Стављајући поезију свесно у службу револуције пише агитацијске песме ("Леви марш"), сценско дело на тему револуције с библијским мотивима "Мистерија Буфо".
Својим делом извршио је велики утицај на развој совјетске поезије, а деловао је и на песнике изван СССР (Арагон, Бехер, Вапцаров и др.)
Извршио је самоубиство у Москви 14. априла 1930.године.
Textual description of firstImageUrl

Владимир Јагличић

Владимир Јагличић, песник, приповедач, критичар и преводилац, рођен је у Крагујевцу 1961. године, где и данас живи и ради. Објавио је двадесет збирки поезије и тридесет књига превода. Један је од најистакнутијих савремених српских песника.
Саставио је Антологију новијег српског песништва – Када будемо трава (1998), а Српска књижевна задруга објавила му је Антологију руске поезије 18. и 19. века (1994). Теме које га занимају крећу се од појава урбаног живота до митског, од провинцијалне реалности до престоног духа, од предметне стварности до оностраног устројства...
Textual description of firstImageUrl

Вито Николић

Витомир Вито Николић
Пореклом Никшићанин, рођен је 27. априла 1934. године у Мостару, где му је отац био у војној служби. У априлу 1941. са породицом је избегао у Никшић. Био је сведок дотад најстрашнијег рата, страдалник у годинама када се уче слова. Он и његов друг Никола нашли су бомбу. Витов дванаестогодишњи брат је дотрчао, узео бомбу и бацио је. Али, она је ударила у неко дрво и експлодирала. Вито је задобио лакше повреде, а брат и друг су погинули. Италијани су 1943. године убили му оца. Неко време Вито је живео код тетке у Мостару, па је отуда опет морао бежати у Никшић. А кад се рат завршио, он и његови вршњаци сличне судбине окупили су се у домовима за ратну сирочад. Касније ће Вито у стиховима проговорити о тој генерацији која је морала да схвати - "у једном добу кад се тешко шта схвата, како нам нико не може вратити ни мртву мајку, ни оца, ни брата".
Сиромаштво је достојанствено подносио. Пошто није имао стан, једно време је ноћивао под степеништем, затим у жељезничком вагону. У тако тешким животним условима, разболио се и постао чести гост санаторијума. Четири године био је везан за болесничку постељу. Већ од рођења задојен чемером, није се предавао. Сав у болу, надањима и ишчекивањима, живео је ипак свој живот.
Прве збирке песама "Друмовања" и "Сунце, хладно ми је" Вито је штампао о свом трошку. Иако у скромној опреми, биле су тражене и радо читане. Најчешће су их куповали пријатељи са којима је проводио кафански живот. Стално је био у сукобу с влашћу, одлежао је неко време и у затвору, али су га појединци из те власти и штитили. Из Никшића се преселио у Титоград (данашњу Подгорицу) и запослио се у редакцији "Побједа". Његове репортаже "Црном Гором путем и беспућем" су, у ствари, приче.
Понекад је Вито приређивао књижевне вечери у кафанама, пред бројном публиком коју је он знао да разгали и узбуди својим стиховима. Писао је и песме за децу, од којих су се неке нашле у читанкама за основце. 
Умро је 10. септембра 1994. године у Подгорици.
Textual description of firstImageUrl

Вито Марковић

Вито Марковић
Рођен је  1936. године, српски је песник, прозни писац, есејиста и антологичар, аутор више песничких и есејистичких књига, међу којима су и Паника тела, Опасности главе, Пустош и смрт, Удес, Насмејана жртва, Друга кожа, Похвала лудилу, Снови и облаци, Ноћни језик, Бели говор, Ноћи и одсјаји...

Textual description of firstImageUrl

Вислава Шимборска


Вислава Шимборска
Рођена је 2. јула 1923. године у Бнину. Била је пољска песникиња, есејиста и преводилац. 
У својој поезији, Шимборска често користи иронију, парадокс, контрадикцију и недореченост да би осликала философске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела, свега око 250 песама. Преведена на скоро све европске језике, арапски, хебрејски, јапански и кинески. 
Године 1931. сели се са породицом у Краков, где живи до своје смрти.  Када је избио Други светски рат, наставила је да се образује у илегали. Од 1943.године радила је на железници и успела да избегне депортацију у Немачку на принудни рад. У овом периоду почиње њено поетско стваралаштво. 
Од 1945. године студирала је пољски језик и књижевност а потом социологију на Универзитету у Кракову, те године је и објавила прву песму Тражим реч. Три године после тога прекинула је студије без дипломирања због лошег финансијског стања. 
Прва књига, 1949.године, није прошла државну цензуру али је упркос томе остала лојална властима, хваливши Стаљина, Лењина и достигнућа социјализма све до 1966. године, када почиње да склапа познанства са дисидентима. Касније се одрекла својих политичких дела из тог периода. 
Преводила је  Француску књижевност на пољски, посебно поезију барока. Нобелову награду из књижевности добила је 1996. године. 
Умрла је у свом дому у Кракову 1. фебруара 2012. године.
Textual description of firstImageUrl

Вилијам Шекспир


Вилијам Шекспир
Рођен је 26. априла 1564. год. у Стратфорду на Евону, као треће и најстарије мушко дете од осморо деце Џона и Марије Шекспир, рођене Арден.
Образовање Шекспира, у односу на друге савременике, није било велико. Вероватно је основна знања стекао у месној школи, где је било добрих учитеља хуманистичких наука, но мисли се да ову школу није завршио јер је морао да помаже оцу кад су послови пошли рђаво. У 18. години оженио се Аном Хатевеј и стекао троје деце.
Након њене смрти одлази у Лондон. Са доласком у Лондон почиње његово везивање за позориште; до краја живота оно ће бити његов хлеб и његова опсесија. Прво је постао глумац, а затим и онај који дотерује туђе текстове, што му је омогућило да упозна технику драмског писања и дало идеје да и сам пише. Учествовао је у стварању позоришта Глоб. Његов књижевни рад обухвата 20 година (1592-1612) . За то време написао је књигу са 154 сонета, 2 наративне поеме и 36 драма.
Веома цењен као драмски писац, члан најбоље позоришне дружине у Лондону, и сувласник позоришта које је сваког дана сем недеље давало представе, Шекспир је, у виду награде, стекао леп иметак и 1612. повукао се у свој родни градић. Живео је још четири године, у миру, у кругу своје породице, у новој кући коју је пре тога купио, а покаткад су му долазили другови, песници и глумци из Лондона.
Умро је у Стратфорду 23. априла 1616. године и сахрањен у месној цркви Св. Тројице, у близини олтара.
Изнад гроба постављена је, 1623.године спомен-биста, са латинским натписом: "По мудрости Нестор; по генијалности Сократ; по уметности Вергилије. Земља покрива, народ тугује, а Олимп га има." 
Textual description of firstImageUrl

Вилијам Батлер Јејтс


Вилијам Батлер Јејтс 
Рођен је 13. јуна 1865.године. Био је ирски песник и драмски писац, најзначајнија личност ирског националног препорода, један од оснивача и управник народног позоришта. Учествовао у јавном политичком животу и био сенатор од 1922. до 1928. године. Његово песништво је космополитско, са упориштем у хеленској и византијској симболици, истовремено дубоко везано за ирско тло и келтску традицију, као и за непосредне актуелности времена у којем је живео. Осим поезије, веома су значајни и његови позоришни комади, у стиху и прози, са темама из келтске митологије. 
Добио је Нобелову награду за књижевност 1923. године.
Умро је 28. јануара 1939.године.
Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго

 Виктор Иго
Рођен је 26. фебруара 1802. године. Био је не само велики француски писац, већ и предводник многих књижевних и политичких генерација. За његово име везан је настанак француске романтичарске књижевности. Виктор Иго је је био песник, романсијер и драмски писац. Веома је био укључен у политички живот Француске. Традиционална љубав Француске према слободи, снага националног духа и величина њене хуманости најпотпуније су се изразиле у делу овог великана.
Иго је рано стекао књижевну славу, која га је пратила све време његовог дугог живота. У петнаестој години његове стихове запажају и похваљују највиши чланови Француске академије, а већ у осамнаестој бива примљен за члана Академије у Тулузу. Његова слава стално расте и он, од угледања на на велика имена француског класицизма, прелази на оригинално књижевно стварање. Иго тада иступа као отворени присталица нових, романтичарских струјања у књижевности. Чувени предговор драми Кромвел сматра се манифестом романтизма. У њему Иго захтева да нова књижевност буде осећајна, а не рационална, да делује снагом речи и осећања, а не прописаном формом и укоченом конструкцијом. Писци класичари су реаговали ватрено и охоло, али романтичарска књижевна реч већ је била продрла у живот и заталасала младе књижевне генерације.
Славни писац је остао веран својим идејама до краја живота. Такав је био и после повратка у Француску, када се париски пролетеријат 1871. године обрачунао са буржоазијом и ројалистима. Он се хумано залагао за похватане револуционаре након пораза Париске комуне. И у касним годинама живота Иго је био активан у књижевном раду, стварао нова дела и постао идол целог француског народа. 
У таквој слави је и умро, у дубокој старости, 22. маја 1885. године.
Textual description of firstImageUrl

Весна Парун

Весна Парун

Рођена је 10. априла 1922. године у месту Зларин код Шибеника. Била је песник, драмски и дечији писац. Студирала је на Филозофском факултету у Загребу. Детињство је провела у Сплиту, у Биограду на мору и у Шибенику. Основну школу је завршила на Вису, а гимназију у Загребу, због рата је морала да побегне у Сплит. Вратили су се у Загреб 1942. После рата је уписала студије на Филозофском факултету, одсек филозофија. 1947. је оболела од тифуса. Због болести се из свог дома преместила у дом у Стубичким Топлицама, где на крају и умире. Ушла је у политику у својој 85-ој години. Учланила се у Демократску странку жена.
Објављено је преко 70 књига поезије и прозе и четири драме. Штампала је и велики број књига за децу. Песме су јој превођене на многе стране језике. 1932. Објављује прву песму „Прамаљеће“ у листу „Анђео Чувар“. Од 1945. објављује песме по часописима и листовима. Дела су јој преведена на више језика. Преводила је Хајнеа, Гетеа, Рилкеа.
Преминула је 25. октобра 2010. године.
Textual description of firstImageUrl

Вељко Петровић

Вељко Петровић, рођен је 5. фебруара 1884. године у Сомбору. Гимназију, на мађарском језику, завршио је у родном Сомбору. Године 1902. одлази у Будимпешту где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, чувеног пештанског Текелијанума.
Прве песме је почео да објављује 1905. године. У пролеће 1906. године у Будимпешти са Јурајом Гашпарцем уређује месечник на мађарском језику "Кроација" ("Croatia"), у чијем поднаслову стоји "Хрватско-српски социополитичка, економска и књижевна месечна ревија". Исте године, пошто је апсолвирао, главни уредник, загребачког "Србобрана", Светозар Прибићевић, обавештава га да је примљен у уредништво.
Године 1908. Вељко Петровић прелази у Сремску Митровицу за уредника "Слободе", а 1909. године постаје уредник сарајевске "Српске ријечи". Потом је 1911. емигрирао у Београд, где је радио као ратни дописник за новосадски "Браник" и за сарајевски "Народ". Између 1914—1915. био је у штабу Моравске дивизије XX позива, док није позван у нишки Југословенски одбор за једног од уредника "Савремених питања". 
Прешавши Албанију упућен је у Женеву, у новинарски пропагандистички биро, где је радио до 1918. год на штампи и публикацијама. 1918. год. изабран је за члана Југословенског одбора. Вељко Петровић се тада надао да ће бити постављен за амбасадора у Будимпешти, међутим, уместо тога 1919. је именован за референта у одсеку Министарства просвете за Бачку, Банат и Барању у Новом Саду. Следеће 1920. године премештен је у Министарство просвете у Београд. Између 1921. и 1923. био је шеф Кабинета министра, затим је именован за референта у Уметничком одељењу, а од 1925. године постаје инспектор у истом Министарству. 
У то доба одржава везу са многим угледним српским књижевницима као што је био Јован Дучић, Алекса Шантић, Милош Црњански и Милан Кашанин, али и са ликовним уметницима као што је Петар Добровић који је урадио графику за насловну страну његове збирке приповедака "Буња и други у Раванграду". 
Умро је у Београду 27. јула 1967. и сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.
Textual description of firstImageUrl

Велимир Рајић

Велимир Рајић
Рођен је 20. јануара 1879. године у Алексинцу. С болешћу је друговао од најранијег детињства, а болест је била тешка, неизлечива. Сенка смрти стално је заклањала светлост песникових животних радости. Рајић, песник љубави и родољубља.
Његове песме су песме бола преображене увек у ритмове безнађа, у привлачне и звучне таласе снова који никада нису прозрачни и топли јер се завршавају буђењем и неодољивом епилептичном јавом. Поетска чистота Рајићеве поезије узбуђује питањима и дефиницијом смрти која као стална сенка лебди у свакој речи. Та стална блискост осећања смрти чини Рајићеве стихове треперавим и чистим.
Умро је 9. октобра или 21. октобра по јулијанском календару 1915. године у Горњем Милановцу.
Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука

Велимир Живојиновић Масука
Рођен је 3. децембра 1886. године у Великој Плани. Годину дана по рођењу умрла му мајка, а са десет година остао је и без оца, кога су убили политички противници. Основну школу је завршио у Великој Плани, а гимназију у Смедереву и Другу мушку гимназију у Београду 1907. године. На Универзитет у Београду уписао се 1907. године, где је завршио студије германистике 1914. Од 1909. до 1912. боравио је на студијама германистике и естетике у Лајпцигу. 
Био је српски песник, приповедач, драматург, књижевни и позоришни критичар, као и преводилац. Велики део своје активности посветио је позоришту, па је наизменично био драматург, редитељ и управник позоришта у Београду, Скопљу и Нишу. 
Радио је као сарадник и критичар дневног листа „Епоха", а новембра 1919. са песником Симом Пандуровићем покренуо је књижевни часопис „Мисао". У часопису „Мисао" објављивао је позоришне критике. Од 1925. до 1934. године посветио се књижевном, преводилачком и уредничком раду. Преводио је са енглеског и немачког језика. 
Умро је у Београду 24. августа 1974. године.
Textual description of firstImageUrl

Велес Перић

Велес Перић (право име Петар Перић) је српски песник чија је звезда кратко засјала након Другог светског рата и брзо била угашена.
Рођен је 1924. године у Београду. Због припадности СКОЈ-у избачен из Треће београдске гимназије 1943. године и матурирао je тек 1945. године по ослобођењу. Студирао је права на Београдском универзитету и био један од најпопуларнијих песника 1946. и 1947. године све до хапшења 1949. године и отпремања на Голи оток. 
Поезијом се више није бавио јавно, и за живота није објавио ниједну збирку песама. То је после његове смрти, 1995. године, учинио његов голооточки пријатељ и писац Галиб Сулејмановић, објавивши у приватном издању (Независна издања Слободана Машића) песме које је успео да сакупи под насловом Кроз зелени талас. Неке од његових песма су данас заступљене у антологијама и изборима, а најпознатија Кочијашу, сачувана у више верзија, пева се као стара градска песма. 
Умро је 1991. године у Београду.
Textual description of firstImageUrl

Васко Попа


Васко Попа
Један од најпознатијих песника на српском језику, рођен је 29. јуна 1922. године у Гребенцу код Вршца. Основну школу и гимназију завршио је у Вршцу. После тога уписао је Филозофски факултет у Београду. Студије наставља у Букурешту и Бечу. За време Другог светског рата био је затворен у немачком концентрационом логору у Зрењанину (тада се Зрењанин звао Бечкерек). Након завршетка рата дипломирао је на романској групи Филозофског факултета у Београду, 1949. године.
Појава Васка Попе у послератној српској поезији означава снажан преокрет у односу на поетско стваралаштво његових савременика. Песнички израз му је наклоњен афоризму, пословици и језгровит је, а језик сажет. Писао је кратке стихове без риме и интерпункције, који су блиски метрици српске народне поезије. Он је један од најпревођенијих југословенских песника, а и сам је преводио са француског језика.
Умро је у Београду 5. јануара 1991. године.
Textual description of firstImageUrl

Владимир С. Вуковић

Владимир С. Вуковић
Рођен је 7. 2. 1976. гoдине у Београду, завршио средњу економску школу, након тога студирао на Филолошком и Богословском факултету. Од 2003. године ради у Задужбини Светог манастира Хиландара у Београду на пословима лектора и пословног секретара.
Живи и ради у Београду..
Textual description of firstImageUrl

Василиј Симоненко

Василиј Симоненко 
Рођен је 8. јануара 1935. године у округу Полтава. Одрастао је без оца док је мајка радила у колхозу. Био је украјински песник и новинар. Дипломирао је са највишом оценом на Факултету за журналистику Универзитета у Кијеву ( 1957 ) и радио је у регионалним новинама. Писање поезије почео је у студентским годинама, али због комунистичке цензуре нерадо је објављиван, па је за живота објавио само збирку песама Тишина и грмљавина (1962). 
Симоненко је тешко претучен од КГБ-а и са повредама бубрега убрзо умире у болници 13. децембра 1963. године.
Textual description of firstImageUrl

Владимир Бабошин

Владимир Александрович Бабошин
Песник, преводилац, уредник и председник Удружења песника Нови поглед у Санкт Петербургу.
Рођен је 13. септембра 1958. године у селу Руска Бектјашка у Уљановској области. Дипломирао је на Вишој војној школи у Уљановску, а  Војну академију и постдипломске студије завршио је у Лењинграду. 
Пуковник је у пензији. Доцент на Војној школи, доктор филозовије на техничким наукама, дописни члан Санктпетербуршке академије наука и уметности.
Песник је и преводилац, уредник и председник Удружења песника Нови поглед у Санкт Петербургу.
Живи и ствара у Санкт Петербургу.
Textual description of firstImageUrl

Владимир Златић

Владимир Златић
Рођен је на Велику Госпојину, 28. августа 1976. године у Ужицу. По образовању и занимању економиста, у души песник. Сањар. Каже, највећи успех му је што је отац једне девојчице. 
Живи и ради у Ужицу.

Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана