Јелена Глишић: УСАМЉЕНА ЛАСТА


Прољеће кишним дахом сурово
Живот буди
И куд ће ова ласта поново
У земљу студи

И љето опет хладно ће бити
Нек се не врати
Јер гдје ће топло гнијездо свити
Зашто да пати

Ни јесен мразна трула и гадна
За те није
Не дођи ласто јер бићеш гладна
Иди гдје грије

Шта је то зима хладна и сњежна
Шта живот клети
Нек не зна твоја душа њежна
Нек не осјети