Јелена Глишић: НЕСТАЈАЊЕ


Нестаде за трен сва љепота –
црни се облаци небом вуку,
иако сунце тек је изашло,
дан мучно плови у мрачну луку.

Нестаде за трен сва љепота –
цвркут се птица не чује више,
и стаде ријека, и вјетар стаде,
гледајућ' дан како издише.

Нестаде за трен сва љепота –
из мајских ружа отров се шири,
жмиркају тужно звијезде са неба,
а мјесец неће ни да провири.

Нестаде за трен сва љепота –
да л' дан је није чувати знао,
па сад кȏ просјак тражи и моли
свјетлости зрачак ко би му дао.



http://www.addtoany.com/share#url=http%3A%2F%2Fwww.poezijasustine.rs/vasa-poezija/jelena-glisic/nestajane