Јелена Глишић: НАЈБОЉИ ЛОВАЦ


Ја сам чуо, драги дједе,
Да си некад ловац био,
А зашто то више ниси
Сад бих радо знати хтио.

У праву си, мој унуче,
Бијах ловац ја без мане,
А што данас више нисам
Криво јесте једно лане

Како лане, дједе драги,
Кад је тако њежно мило,
Шта је оно храбром ловцу
Тако страшно учинило?

Гледало ме уплашено
Окицама црним својим
И њима ми – ко да рече,
Ја се, тебе, ловче бојим!

Од истне страшне такве
Заплакаше очи моје,
И ланету тад обећах
С ловом мојим готово је
!




http://www.addtoany.com/share#url=http%3A%2F%2Fwww.poezijasustine.rs/vasa-poezija/jelena-glisic/najbolji-lovac