Јелена Глишић: МЈЕСЕЧЕВА ЉУБАВ


Без звијезда небом вечерас плови
Мјесец пун
Просуо свјетло на мајских ружа
Уснули грм

Дигоше главе пупољци млади
Жељни да цвату
Заборавише – вријеме им није
У ноћном сату

А мјесец лута поносит горд -
Чини се тако
Не знају руже да сваке ноћи
Он мре полако

Да му је срце ледена стијена
Мртва и гола
Да свјетлост златна само је маска
На лицу бола

И залуд руже пратише небом
Мјесеца пут
Он само неста како и дође –
Блистав и жут

А јутром сунце обасја ружа
Увеле лати
Постеља вјечна младим им бјеху
Траве влати.


http://www.addtoany.com/share#url=http%3A%2F%2Fwww.poezijasustine.rs/vasa-poezija/jelena-glisic/mjeseceva-lubav