Јелена Глишић: ЦРНИЛО


Јутро затвара тешке капке црних очију
Јутро – црним зрацима обојено
Гуши дах распадајућег тијела
У коме се умирућа крв груша
Тражећи још један уздах
А душа задојена црнилом
Удише и једе себе саму посљедњи пут
Отрована мрвицама измољене љубави
Задовољавајући се сопственом пропашћу
И посљедњим црним јутром




http://www.addtoany.com/share#url=http%3A%2F%2Fwww.poezijasustine.rs/vasa-poezija/jelena-glisic/crnilo