Стеван П. Бешевић

 Стеван П. Бешевић 
_______________________________________________________________________
Поезија суштине


Стеван П. Бешевић  је рођен у Сремској Митровици 23. 08. 1868. године. Био је свестрано надарен и знатижељан човек. Привлачиле су га: књижевност, биологија, филозофија и техника. Био је: песник, прозни и драмски писац, сатиричар, новинар и конструктор. Његов отац Петар је био трговац, мајка Милева, рођена Њиноверсковић, је немачко - пољског порекла. Основну школу и гимназију је завршио у Сремској Митровици, војску је служиo у Котору. У Сплиту 1895. године ради као судски чиновник и адвокат,  а 1896. године долази у Загреб где је уређивао сатирични лист Врач погађач, после је отворио и фотографски атеље. Међу првима у Европи је израђивао моделе авиона, и неколико својих изума из аеро-наутике је патентирао. Био је организатор Змајеве прославе у Загребу 1899. године. Због алегоријске поеме Вила и орао,(1894) која је била забрањена и заплењена, одговарао је пред аустријским властима.  У Београд се сели 1911. године и ради као преводилац у Министарству иностраних послова Србије, одакле је  наставио уређивати лист Врач погађач у Новом Саду, све до 1914. године када је лист забрањен. Стеван Бешевић је био савременик и пријатељ Владислава Петковића Диса. Било је то искрено и дубоко пријатељство, започето у Београду када је Дис објавио своју прву збирку песама Утопљене душе и био изложен бројним полемикама, и нападима Јована Скерлића. Долази рат, пријатељство се наставило за време тешког повлачења војске и народа преко Албаније. На Крфу, Стеван Бешевић уређује Српске новине и у њима, током 1916. и 1917. године, објављује песме Диса и његов чувени говор захвалности француском народу, прочитан у Pti Dalu 24. 08. 1916. године. Ово пријатељство је осветлило доста непознатих детаља из живота једног од најбољих српских песника.  Стеванов син Никола је насликао неколико познатих портрета Диса, пред његово последње путовање и крај у Јонском мору. После вести о потапању брода  Италија 16. маја 1917. године, Стеван Бешевић пише песму  Дису, објављује и некролог песнику. Шест месеци после, пише сину и о смрти песника Милутина Бојића, са којим је провео многе дане на Крфу.

По повратку у Београд, преко  Солуна 1918. године, уређивао је дечије новине Наш лист (1921 - 1924).  Поред лирске, родољубиве и сатиричне поезије, писао је и дечије песме. Уредник Службених новина био је до пензије 1935. године.

Песник Стеван Бешевић је оставио веома богат опус дела, која су  превођена на италијански и немачки језик. Дела су му увршћена у Антологију новије лирике (Београд, 1921. година).

Умро је у Београду 06. 09. 1942. године.