Српске епске песме

 Српске епске песме 
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
     

Епске песме су добиле име од грчке речи епос, што значи реч, говор, прича. За разлику од лирских песама, у којима се, у првом реду, исказују осећања, у епској поеyији се пева о неком догађају.

Узимајући као показатељ време, односно историјске догађаје о којима песме сведоче, Вук Караџић је нашу епику поделио на песме најстаријих времена, песме средњих и песме новијих времена.

Према стиху у ком су испеване, епске песме се деле на песме дугог стиха - бугарштице (петнаест до шеснаест слогова) и на песме кратког стиха (десет слогова).

Десетерачка епска поезија је изузетно стара и представља особену песничку повесницу. Пева о разним историјским догађајима и личностима. Вук их је назвао јуначким песмама. Спадају у најлепша дела наше народне књижевности. Певају се уз гусле. Њихова мелодија је једнолика, отегнута, широка, и потпуно одговара њиховом садржају.

Поред наведених подела, српска народна епска поезија дели се по циклусима:

1. Неисторијски (легендарни)

2. Преткосовски

3. Косовски

4. Циклус Марка Краљевића

5. Покосовски

6. Хајдучки и ускочки циклус

7. Циклус ослобођења Србије и Црне Горе