Слободан Ракитић

Слободан Ракитић
_________________________________________________________
Поезија суштине
   

Слободан Ракитић

Рођен је 30. септембра 1940. године у Власову, крај Рашке. Основну школу завршио је у Рашки, гимназију у Новом Пазару. Једно време студирао је на Медицинском факултету у Београду. Дипломирао је на филолошком факултету у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Уређивао је књижевне часописе Савременик и Рашка. Био је члан прве редакције која је покренула лист (1972). Од 1973. године запослен је у Задужбини Илије М. Коларца, као уредник катедре за книжевност и језик.

Објавио је књиге песама: Светлости рукопис (1967), Рашки напеви (1968), Свет нам није дом (1970, друго допуњено издање 1979), Земља на језику (1973), Песме о дрвету и о плоду (1978), Жудња за југом (1981), Потомак (1982), Основна земља (1988), допуњено издање 1989. и 1990), Тапије у пламену (1990, друго издање 1991), Душа и спруд (1994), Изабране и нове песме (1998) и Водена слова (2000); књиге есеја: Од Итаке до привиђења (1985), Облици и значења (1994); зборник: Поезија романтизма југословенских народа (1978) и Изабрана дела у пет књига (1994). Добио је књижевне награде “Милан Ракић”, “Исидора Секулић”, “Бранко Миљковић” и “Лаза Костић”. Књига Тапије у пламену награђена је Октобарском наградом Београда за 1990. годину и наградом “Раде Драинац” 1991. Његове песме су превођене на више језика.

Умро је 1. јануара 2013. године у Београду.