Ристо Ратковић

 Ристо Ратковић 
____________________________________________________________
 Поезија суштине 
   

Ристо Ратковић  је рођен у трговачкој породици у Бијелом Пољу 1903. године.  Био је српски песник и приповедач, припадник надреализма. Матурирао је 1923. године у Новом Пазару и уписао Филозофски факултет у Београду, али је на предавањима био нередован проводећи највише времена дружећи се са авангардним песницима. У том периоду објављује и своје прве песме у часописима Нова песничка смотра и Уметност.  Дипломирао је  1936. године.

Покренуо  лист Бела ревија и  алманах Чаша воде 1925. године, а већ следеће са Мони де Булијем основао је часопис Вечност и био његов уредник.

Прва збирка песама Мртве рукавице изашла му је из штампе 1927. године, а исте и Левиатан.

Трогодишњу  политички каријеру започео је 1928. године радећи у Министарству просвете, а затим у Министарству спољних послова у Београду.

Сарађивао је са многим часописима објављујући социјалну прозу и поезију, а 1932. године добио је награду Српског књижевног гласника за најбољу приповетку објављену у том часопису – Златан осмех над Санџаком.

Дипломатији се враћа 1938. године и све до 1945. био је у Француској, СССР–у и Египту у дипломатској служби. По повратку у Београд  води миран живот пишући  есеје и бавећи се превођењем.

Збирку, песама песама Додири објавио је 1952. године.

Умро је у Београду 1954. године.