Пол Елијар

 Пол Елијар 
_________________________________________________________
Поезија суштине
         
   
Пол Елијар

Рођен је у Сент Денису крај Париза, 14. 12. 1895. године. Био је француски песник.

У Првом светском рату је био војник и објавио плакету противратних стихова "Дужост и немир". После рата истакао се у покрету надреалиста. За време Грађанског рата у Шпанији активно је помагао антифашистичке снаге, а за време немачке окупације Француске најзнатнији је песник покрета отпора. Пева о љубави и лепоти, братству међу људима, а изнад свега узноси слободу. Написао је уводну песму за француско издање "Јаме" од Ивана Горана Ковачића.

Пол Елијар је био у браку са Хеленом Дмитријевном Ђаконов, ћерком московског службеника, познатијом као Гала, од 1917. до 1932.године, иако је до истинског раздвајања дошло изненада, 1929. године, приликом сусрета Гале и Салвадора Далија у Кадакесу. Луис Буњуел, који је присуствовао том сусрету, прича у “Последњем уздаху”, да је видео Далија како трчи, узбуђен, говорећи : “Стигла је једна необична жена!” У Елијаровим писмима Гали налазимо само ехо овог сусрета и понекад горчину, али су та писма пре свега била пуна љубави која је била јача од раздвајања и пуна бриге за Галину срећу. Та срећа је важнија од свега. Елијар то говори, понавља, као да је желео да најпре сам себе увери у то. А та је срећа, очигледно била неодвојива од Далија. Пол Елијар писао Гали писма са својих путовања док је скупљао уметнине како би их продавао колекционарима, и то између 1924.године (дванаест година након њиховог првог сусрета, седам година након венчања, када је започела надреалистичка битка) и 1948.гпдиме (четири године пре Елијарове смрти). Пронашла их је њихова кћер Сесил после мајчине смрти 1982. године. Гала је чувала та писма преко 30 година. 

Умро је 18. 11. 1952.године.

Дела:
"Умрети од неумирања",
"Престолница бола",
"Јавна ружа",
"Моћи све рећи",
"Феникс".