Пабло Неруда

Пабло Неруда
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
   
          Пабло Неруда 

Рођен је 12. јула 1904. године у граду Перал у Чилеу кao Рикардо Нефтали Рејес. Свој литерарни псеудоним Неруда, који је касније прихватио као лично име, преузео је од имена чешког песника и писца Јана Неруде. 

Почео је да пише веома рано. У деветнаестој години (1923) објавио је своју прву књигу поезије „Сутони“, а већ у двадесетој и другу под називом „Двадесет поема о љубави и једна песма без наде“.  Студирао је француски језик и педагогију. Шпански грађански рат и смрт свога пријатеља Федерика Гарсије Лорке на њега оставља неизбрисив траг. Прикључује се револуционарном покрету и тада пише песме са револуционарно-социјалном тематиком. 

Од 1927. до 1935.године ради при Чилеанском конзулату, а од 1939. до 1940. године је конзул у Паризу, а након тога у Мексику до 1943. године. Враћа се у родни Чиле 1945. године и постаје сенатор. Због неслагања са тадашњим председником Чилеа бива прогоњен. Успева да побегне у Европу, где је боравио у разним земљама. У Чиле се враћа 1952. године где живи до своје смрти. Објавио је још десетак књига поезије. 
Добитник је Нобелове награде за књижевност 1971. године. 

Умро је 23. септембра 1973. године. Много година касније откривено је да је Неруда убијен.