Миодраг Павловић

 Миодраг Павловић 
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
     

Миодраг Павловић рођен је 1928. у Новом Саду. Основну и средњу школу је завршио у Београду, као и Медицински факултет који је студирао у периоду 1947-1954. Песник је, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац и антологичар.  Имао је водеће место у модерној српској поезији већ од објављивања култне књиге 87 песама 1952. године, која је била и његова прва збирка. 

Био је изванредан зналац српске и европске поезије, сјајан есејиста. Један од најутицајнијих песника послератне српске књижевности. Његова поезија и есеји су објављени на свим европским језицима и неколико оријенталних језика. Његова дела су нарочито превођена на немачки језик и врло високо оцењивана у најугледнијим немачким листовима. Заступљен је у првој антологији модерне српске поезије на немачком језику која је изашла 2004. године. Ова антологија се зове Песма помера брда према једном стиху Миодрага Павловића, антологија садржи 260 песама од 82 песника.

Међу најзначајнија његова дела спадају збирке поезије 87 песама (1952), Стуб сећања (1953), Хододарје (1971), Улазак у Кремону (1989), Космологија профаната (1990), С Христом нетремице (2001), романи Други долазак (2000), Афродитина увала итд. Написао је више књига есеја. Саставио је неколико антологија поезије, међу њима се посебно истиче Антологија српског песништва од XIII до XX века (1964), а потом велики број издања. Ова антологија је поново вратила на поетску сцену неке заборављене писце као што је на пример Милица Стојадиновић Српкиња.

Добитник је многобројних награда за књижевност код нас и у свету.

Миодраг Павловић је био редовни члан Европске академије за поезију. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1978, а редовни члан 1985. године.

У Немачкој је 2012. године добио међународну „Петраркину награду“.

Умро је у Тутлингену (Немачка) 17. августа 2014. године.