Милош Ђорић

 Милош Ђорић 
_______________________________________________________________________
Поезија суштине

Милош Ђорић је рођен у Нишу 10. октобра 1893. године. Од младости, коју је провео у Шапцу,  друговао је са Станиславом Винавером, а касније у Београду и са Ивом Ћипиком, Милутином Бојићем и другим писцима тог доба. Тај долазак у Београд се везује и за његово ступање у књижевност, па се најчешће истиче да су његови књижевни почеци везани за лист Пијемонт и низ запажених пародија које од 1913. објављује у том листу под псеудонимом Уздах Сутончић. У време почетка Великог рата, као студент медицине, одлази на ратни положај. Све време ратовања он је ратни лекар, лечи рањенике и болесне од тифуса, а по преласку Албаније служи на Крфу, који постаје уједно и седиште српске владе. Истовремено, Крф постаје и књижевно и културно средиште. После рата Милош Ђорић наставља прекинуте студије медицине. Ради као лекар, све време пише, записује сећања на ратне дане, на глад, тифус. Пише много, објављује мало. По окупацији 1941. године, одбија да потпише „позив на послушност српског народа” и рат проводи утамничен у логору на Бањици.

Умро је у Нишу 21. јуна 1975, а сахрањен је, по својој жељи, у Београду на Новом гробљу.