Милан Комненић

 Милан Комненић 
___________________________________________________
 Поезија суштине 

     /milan-komnenic/milan%20komnenic.jpg

Милан Комненић је рођен 8. новембра 1940. године у Пилатовцима, код Билеће у Црној Гори. Био је српски песник, преводилац и есејиста. Дипломирао је на Филолошком факултету у Београду. 

Милан Комненић спада у ону групу писаца који из књиге у књигу теже ка новинама и оригиналности. Уређивао је књижевне часописе Видици, Дело и Relation, а радио је и као уредник у издавачкој кући Просвета. Преводи са италијанског, француског, шпанског и немачког језика. Његове прве песме теже да обнове неправедно занемарену прошлост, док се касније Милан Комненић окреће антипоезији. Велики број песама је остварио по начелима критичког неореализма. Осамдесетих година био је уредник гласовите просветине едиције Еротикон. Сâм Комненић се окушао у еротографији збирком Мамуза за њене сапи, (1980), али му је много боље ишла литература крви и тла која је осамдесетих постала улазница за високу политику. Комненић је домаћу књижевну продукцију обогатио насловима као што су: Косовски полом (1988), Изгон (1989), Опела на јамама (1989). Један је од парадигматичних песника националистичког дискурса декапитације (обезглављења, одсецања главе) којим је оперисао како у поезији тако и у политици. Митеме одсечених глава, те кастрирања сваке врсте, одсецања руку, ногу, клања и деструкције тела као деривати овог дискурса, обележили су Комненићево певање и мишљење. Уврштен је у више националних антологија, као што је Косово 1389-1989 (1989) Алека Вукадиновића, где је објављена Комненићева песма Боца Ђорђа Мартиновића (У распеће је прерасла боца/скршена у утроби страдаоца), или Косово - Света српска земља (1999) Иве Мунћана у коју је уврштена Комненићева песма Суседи (Насрћу, кидишу, разврћу/отимљу/харају, потиру, згарају, секу/гробове заоравају).

Поезија и есеји Милана Комненића преведени су на много језика (француски, италијански, енглески, руски, словачки, мађарски, румунски, пољски, словеначки и македонски). Добитник је књижевних награда Младост, Исидора Секулић и Милан Ракић .

Преминуо је 24. јула 2015. године у Београду.