Марина Цветајева | СУСРЕТ


Лепљиви дим над градом се спушта
Куд то крећу покорни вагони
Одједном обасјани морски сутони
У једном прозору, траг дечијих уста.

На капцима сене круници сличне

У коси локне сакрише мој крик
И би ми јасан тај временски трик
Што буди мртве ми воље челичне.

С том девојком у тами прозора

- Што гледа у Рај из димне станице –
Бејах често у сну пуном зора.

И чему те мисли жалоснице

Шта тражи сена у мени што дрема
Јер можда – ни на небу среће нема.

  • Са руског препевао Анђелко Заблаћански