Јован Дучић

Јован Дучић

_______________________________________________________
Поезија суштине

     

Јован Дучић је рођен 17. фебруара 1871. године у Требињу. Отац Андрија, трговац, погинуо је у херцеговачком устанку; мајка Јованка се потом сели у Мостар где и умире. Дучић учи трговачку школу, затим наставља учитељску у Сарајеву, да би школовање окончао у Сомбору. Као учитељ службовао је у Бијељини и због сукоба са аустријским властима, отпуштен је те прелази у Мостар, где је заједно са Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем члан друштва Гусле, а потом покретач, сарадник и уредник часописа Зора. Године 1899. одлази у Женеву на студије, уз помоћ пријатеља из Зоре, а затим добија и стипендију владе Србије. Године 1901. Дучић у Мостару објављује своју прву збирку под једноставним насловом Пјесме. Године 1907. добија службу у Министарству иностраних дела Србије, а већ следеће године (1908), Српска књижевна задруга, у свом редовном колу, објављује другу Дучићеву књигу, такође под насловом Песме. Овим двема књигама, као и неким објављеним есејима, Дучић (уз Милана Ракића) постаје најутицајнији српски песник с почетка XX века. 

Уз песнички и дипломатски рад, Дучић не заборавља ни своје моралне и националне обавезе у време анексије Босне и Херцеговине. Дучићева дипломатска каријера је у сталном успону (Цариград, Софија, Рим, Атина, Мадрид). Као дипломата од угледа и значајан песник, Дучић је истакнути национални посланик у тешким данима Првог светског рата. После Првог светског рата, Дучић је био наш представник у Лиги народа, у Женеви, па посланик у Каиру, Будимпешти, Букурешту, Лисабону и Мадриду. Августа 1941. одлази у Америку и напушта активну дипломатску службу, настањује се код свог рођака, Михаила Дучића у Гери (Индијана), одакле води жестоку полемику са министрима ХСС у лондонској „југословенској 297. влади", због њихових упорних прикривања усташких геноцида над Србима у Хрватској, Срему, Босни и Херцеговини. Дучић умире на Благовести, 7. априла 1943, а сахрањен је на дан када је изашла његова последња збирка песама Лирика, 9. априла 1943. у Гери, касније пренет код манастира Св. Саве у Либертвилу. У јесен 2000. године посмртни остаци Јована Дучића, уз све државне почасти пренете су у родно Требиње.

Дучић је изузетна појава у српској књижевности и култури. Првенствено лирски песник, Дучић је лиричар и у песми и у прози. У Дучићевим делима лиричност је примарна и у песмама, и у путописима, и у есејима у којима се искуства лирског песника преплићу са искуствима критичког духа.