Иво Андрић | ЖЕЂ


Остадох те жељан, једног летњег дана,
О, сребрна водо, из туђега врела.
То је било давно -
Свака ми је стаза данас обасјана
Сунцем и лепотом. Срећа ме је срела.
Из стотину врела жеђ моја сад пије,
Али мира не нађох нигде, јер ме никад
Ватра прве жеђи оставила није.


http://www.poezijasustine.rs/ivo-andric/S._kragujevic,_ivo_andric,_1961.jpg