Иво Андрић: САН О МАРИЈИ

Ја нисам никад видео твога лица,
а прегршт сунца,једина што је пала на мој пут,
бјеше из твоје руке.

Судбина.

Снијег и вјетар и страх.

Једна једина радосна

вијест, што је пала у мој кут
бијеше из твојих уста.

Праштају се путеви тамом и заборавом.

Један час је стала
убога душа, не знајући куда с очима,и дрхтала.

Тако је прошао живот.

и никад нисам видео твога лица.









Иво Андрић

_______________________________________________________________________
Поезија суштине