Иван В. Лалић: О ДЕЛИМА ЉУБАВИ


Дела су љубави по свету разасута
Као трагови битке; а трава буја
На разбојишту, мокри пламен земље
Букне да страсну изнова успостави чедност,

Као пре загрљаја, пре памћења, пре гласова
У зору, са усана тек растављених;
Дела су љубави спорна -
И кад се мрви зид, и кад врт подивља

Кад истаре се слово, кад разбије се прстен,
Љубав је на губитку; но слушај крикове птица
Над увалом где море од љубавника учи

Друкчију нежност: време је непристрасно,
А свет је љубави задан, дуга вежба
Богова недораслих
.