Иван В. Лалић | МОЛИТВА


Љубави, нека буде воља твоја
На овом небу, страшно несигурном,
Ко и на земљи. Сад је доба боја
И јужног ветра у листању журном.

Ноћи су плаве, мекане ко воће

И пуне звезда ко плитки бунари.
Нека се људи љубе како хоће
У привременом кругу малих ствари.

Љубави, нека буде воља твоја

У градовима што су непокретни
И неће моћи да беже из строја,

И испод лишћа што још нема ране,

И међу људима што живе сретни
Јер верују у старе лукобране.