Иван Буњин: ***

Узимам твоју руку и гледам у њу дуго,
Ти слатко и стидљиво очи дижеш:
У тој руци мој свет је, ништа друго -
Осећам ту на длану дах којим дишеш.

Шта нам треба више? Зар има блаженство веће?
Али анђео се буни, диже олујни пламен,
Лебдећи над нама гаси страст, жар среће,
И у срца баца тежак, охлађен камен!

  • С руског препевао Анђелко Заблаћански


_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________