Иван Буњин | ПРВА ЉУБАВ


Пред залазом се изнад луга
Облачак узви у висину
И зачас - хумак венча дуга,
И околина светлом сину.

Светлуцав, проредак и шуман,
Пљусковит, радостан, дажд махом
Запљусну и зелен шума
Стихну с благо хладним дахом.

О, какав дан! И често тако
Пљусак падне, па се стиша...
И страх и радост подједнако
Донесе нам златна киша!

И тек смо стигли до шумарка,
Све утихну... О, росо пуста!
О, зено, радосна и жарка,
О податна хладноћо пуста!