Анђелко Заблаћански: САЗНАЊЕ

Зашто си тајна душо немирна
Шта скривају очи црне
Љубав или грех тражиш сва умила
Док од слутње срце трне

Зашто су сузе често лажне
А осмех искрен као бол
Кад су ситнице обично неважне
Чија је лађа – чији мол

Зашто се бојим мириса руже

Чији нектар кушао је трут
А знам – и мени све ће да пруже
Латице што дрхте као прут

Зашто бих умро због сазнања

Да роси круницу отвараш
И у мрежи пауковог ткања
Чедност тек нади остављаш

Зашто у снима тражим истину

Расцвале пупољке љубави
Кад рекоше да је у вину
А њена суштина ме дави

Зашто верујем лепоти зоре

Кад сванути увек мора
И речи испод мождане коре
Замутиће сјај извора

Зашто бежим кад угледам сенке

У тами сопственог бића
Кад знам – све је део теревенке
Љубавни бол без покрића






_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________