Анђелко Заблаћански: ПРИЈАТЕЉУ – ПЕСНИЧЕ

Потражи ме у праскозорја
Кад снови ти постану приче празне
Потражи ме у прдевечерја
Кад душу ти обузму туге разне.

Потражи ме међу птицама

Још наду храним плаветнилом неба
Тражи ме и међу просјацима
Још љубав иштем као кору хлеба.

Потражи ме међу капима кише

На јесењем лишћу што лагано мре
И не криј свој бол никад више
Сузе само могу душу да разбистре.

А ако не нађеш ме нигде баш

Веруј – ниси узалуд тражио
У неком стиху сам – сигурно знаш
Можда се ниси довољно трудио.




_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________