Анђелко Заблаћански: ПИЈАНСТВО

Пијем - да бих веровао лаж је
Истина која душу ми слама,
Да бол што горчину ми даје
Проћи ће кроз живот сав у ритама.

Пијем - јер трезан се силно бојим
Да за неког другог блистају јој очи,
А умилно рашчупану косу што волим
Мрсиће неке прошле, блудне, ноћи.

Само пијан ја знам да ме воли
И душу своју као росу чисту,
Због које трезног понос ме боли,
Ставиће пред моју душу исту.

Зато пијем ове ноћи луде,
Јер трезан не смем да је волим
Због сујета што истини суде,
Пијан клечим пред нагоном голим.





_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________