Анђелко Заблаћански: НА ЖАЛУ

Даљину у трену сагледам
слутећи твоје усне
од морске пене.

Подне ми очи умара

док талас ти плави
милује недра
и игра се твојом косом.

Зарањаш у тамну дубину

бежећи ми из снова
и нудећи Посејдону
наду моју голу.






_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________