Анђелко Заблаћански: ГРЕХ И ЧЕЖЊА

Кажи ми је ли грех ако те волим
Ако желим усне да ти љубим
Ако жудим белину твојих груди
И сневам мирисе твоје женствености

Грех ли је кад погледи нам се сретну

А страх их сакрије у бујицу речи
Онако сетне и стидљиво бестидне
Кажи – је ли грех кад очима те мазим

Кажи је ли грех због греха љубав крити

Због живота живот не проживети
Све стазе судбине и по трњу проћи
И никад – бар због љубави их заобићи

Кажи ми је ли грех кад лажно љубим другу

А тебе у греху док чедно желим
До суза да гушим себе у себи
И тек очи кад склопим – у сну се дам теби





_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________