Хуан Рамон Хименез: НИКАД СЕ НЕЋУ ВРАТИТИ

Никад се нећу вратити
Ноћ млада, тиха и ведра,
успаваће свет, зрацима
свог месеца - јединца.

Тела неће бити,
и кроз прозор;
свежи ће ући лахор
да за душу пита.

Нико неће чекати да дођем,
из двоструког мог одсуства,
нит љубити спомен на мене,
између суза и миловања.

Али биће звезда и цвећа,
уздаха и нада
биће љубави по авенијама,
у сенци грана.

Исти ће клавир одјекивати,
као у овој ноћи,
али га нико неће слушати,
замишљен, са мог прозора.






_______________________________________________________________________
Поезија суштине