Хуан Рамон Хименез: ДВА ОКА ТВОЈЕ, ДВЕ РУКЕ

Ово море је море,
које сам прешао петнаест пута,
али данас,
то је већ твоје море,
твоје, у мени, у мени,
не море мога окршаја,
не море чекања тебе,
не море које рекох
да је покрет и вечна промена,
већ море,
које сам ја створио.
по лику мом,
да би на тебе личило.
Господе жељни и жељени,
море,
море сам надом одојио, море,
у леји вере, у слатку горчину.

И нико ме више неће отргнути,
из те вере,
осим оне друге вере, у небо,
коме таласи овог неба
подривају стену.

На овом мору, као на облацима,
срели смо се,
на овом мору,
мом огњишту,
ти и ја, сигурни да смо браћа
и људи, два брата, два бића,
као што су два ока твоја,
две руке моје.












Хуан Рамон Хименез
_______________________________________________________________________
Поезија суштине
__________