Хорхе Луис Борхњс | РАЗАПИЊУ МЕ


Распињу ме
а ја морам бити крст и клинови.
Варају ме а ја морам бити лаж.
Пале ме а ја морам бити пакао.
Моја су храна све ствари,
Тачна тежина свемира,
понижење, клицање.
Морам оправдати
оно што ме рањава.
Није важна моја срећа
или моја несрећа.
Ја сам песник.