Густав Крклец: СУСРЕТ


О Безимена, ми ћемо се срести
једанпут негдје на далекој цести,

бјегунци биједни, бескућници раја,
без прага родног и без завичаја.

И наше очи, некад живе ватре,
кружит ће туђим крајем ко да снатре.

Наш сусрет бит ће само руку стисак.
Тренутак шутње. Поздрав. Или врисак?

Крвави врисак, што су прошли дани
и што смо на том страсном путу страни.