Густав Крклец: ПРОЛАЗНОСТ


Смртнику нису дана многа љета
да се по свијету шареноме шета,

да гледа лађе, тргове, звонике,
излоге туђе, жене, старе слике.

Све нагло прође, све се брзо стиша,
и дође јесен у срце и киша.

Кољена клону, очи трну, плућа
гасну ко сање, као надахнућа.

И трудан путник падне покрај плота
слушајућ жубор стотине живота.