Гордана Тодоровић | СОЛИТЕРИ


У солитерима жубори вода, 
певају птице, 
небо свој ћилим звездани тресе.

Звезде миришу на пољупце липа. 
Деца љуљају лутке на љуљашкама.
Птице пијанство цвркута из бршљана износе.

Одбациће људи страх и мржњу 
ко перје зимско у лето штиглици,

научиће од цветова с плавим крвотоком неба, 
од самоће са срцима књига 
да љубав једни другима дарују уместо бригâ.

Овде се љубав негује као у науци биљака, 
овде људи постају љубав, 
зато зидамо небодере 
ко бисерних шкољки ђердан да о светлости говоре.

5. IX 1972.