Гордана Тодоровић | ПРОЛЕЋЕ И СНОВИ


Кад сањају птице и ја, песник, сањам,
кад крошања славолука беле крунице миришу, 
снове, срце и реч у свет ја урањам 
и мирис ко бескраја зов среће удишем.

Птице цвркутом граде гнездо и за мене,
за непознате облаке љубави неба; 
ко ласта од бескраја гнездо да плетем треба, 
да ми снови ко суморнозлатно јесење лишће не увену.

15. IX 1972.