Гордана Тодоровић

 Гордана Тодоровић 
____________________________________________________________
 Поезија суштине 
   

Гордана Тодоровић је рођена у Драјинцу  код Сврљига 1933. године. Школовала се у Параћину и Нишу, где је у Гимназији Стеван Сремац, у литерарној дружини Његош, дошао до изражаја њен песнички таленат. Још док је била у гимназијској клупи песме јој је објавио Оскар Давичо у Делу. Те песме су се после нашле у првој збирци песма Гинмазијски тренутак за коју је добила Бранкову награду. Њене песме, са бројним кованицама у духу народног језика, донеле су нову свежину у српску поезију. Породица  јој се преселила у Београд, aли Гордана због свог јако нежног здравља и болести која ју је целог живота пратила, није могла да се запосли.

Умрла је 1979. године у Београду, у пуној стваралачкој снази оставивши иза себе четири објављене збирке, али и много необјављених песама.

Постхумно су јој објављене две збирке, а Сврљижани су јој се одужили како и доликује, установивши књижевну награду са њеним именом.




  1. ВРЕМЕ ПЕСМЕ
  2. ДОМОВИНА НАДЕ
  3. ЉУБАВНИ ПОЗИВ НЕПОСТОЈЕЋЕМ
  4. ПЕСМА ЦВЕЋА
  5. ПРОЛЕЋЕ И СНОВИ
  6. СОЛИТЕРИ
  7. ЧАРОБНА РУЖА
_________________________________
Из заоставштине песникиње Гордане Тодоровић. 
(Необјављна збирка песама “Цвркут на длану”)
Преузето из часописа Бдење број 2, 2003.