Гојко Ђого | ОВИДИЈЕ У ТОМИМА


Ко је живео у своје време
славио је његов рођендан,
ти ниси живео у своје време
— чекао си његов крај.

Тако је твоје време заувек прошло.
Јер, то је било његово време,
и боље би било да ниси ни живео
него што си живео у његово време.

Живели су мутавци и измећари,
телали и тунгузи, гмизавци и преливоде,
крпељи и гњиде,
живели су сви који су били срећни
што живе у његово време,
само ти ниси.

Не живи ко проведе живот
чекајући да неком одзвони.
Онај што броји дане
себи броји.

Толики су крстови постали тантузи,
подеране чизме и свете књиге,
круне и жезла труну по музејима
— једнога ће дана и његова звезда
пасти
и деца ће је гуркати прстом
по небеском плишу
јастука у витрини.

Само, шта ти имаш од тога?
Они што долазе неће ни знати
да је цезар имао
поткове на нози.