Гинтер Грас: ЉИЉАНИ ОД СНА

Између љиљана од сна
Напреже се буднога корак.
Кад би бројку знао он
Слово промућурно
Могао би облачини
Кишу да нареди.
Суворожје једнорога.
Засмејане зверке суви роже
Набадаш ли заљубљенима
Тужне цедуљице.
О, њихових дана прошње набрзо.
То долажење и одлажење
Између љиљана од сна.

Смех је то нечји дубоко под снегом.
Јер на пропланку
Кроз променљиве размаке
Између спавача
Ужурбано песак сипи.
О, овоземаљска зловољо стара,
Кад се покрене мртвац.
Беше један створ зверињи, била звезда
Што овако жалујући говораху.
Биле једне танке санке, над кристалом,
Лепотанке, у њих сета упрегнута.
Смех то је нечији дубоко под снегом.

Венерина крв купљива у таблетама сивим.
Мршавушне звезде
Прогањају песници.
О, повици ови у снегу
Прстење од злата и вапаја.
Тачка
У крајолику од рожине.
Једно дете се пробудило од тога
Видело је кроз шавове ноћи
Журбом засопљено
Време.
Венерина крв купљива у таблетама сивим.



_______________________________________________________________________

Поезија суштине