Габријела Мистрал: РАЈ


Бакрорез превучен златом,
и у златном реду, два тела
као клупка златаста.

Победничко једно тело које чује

и једно тело победничко које прича
у ливади у којој ништа не говори.

Дисање које у дисање претаче се

и једно лице које подрхтава од њега
у ливади у којој не дрхти ништа.

Сетити се тужног времена

у коме њих двоје уживаху Време
и живљаху њиме ожалошћени.

У сату златних трнова

у коме је Време застало пред прагом
као пси луталице.