ВИ КОЈИ ЗВУКОМ РАСУТИХ РИМА

Ви који звуком разасутих рима
слушате уздах што беше срцу храна
у првој тлапњи младеначких дана,
кад делом други човек бејах свима,

различит стил што плаче и мисао има

због пустих нада и због пустих рана,
надам се да ће схватити ком је знана
искуством Ијубав: опрост молим њима.

Но свако је дуго, сада добро видим,

о мени брбљ'о и тихо и гласно,
па сам се себе често срамим јако;

л плод је мојих тлапња да се стидим,

и да се кајем, и да спознам јасно:
кратак је сан на свету хтење свако.







  Поезија суштине