Франце Прешерн | СВУ СРЕЋУ ТИ ЖЕЛИМ


Неба је сјај у оку твом,
равне на свету немаш том!
Срце ми гори, гореће;
само за тебе живеће.
Сваку ти срећу ја желим;
па било са мном или са њим!

Преда мном кад си и кад сја
из твоја дивна ока два
небесни сјајни онај луч
што носи свију срца кључ:
сву срећу ја ти тад желим,
девојко, са мном, а не са њим!

Но, када страни ти другој
намерно крећеш поглед свој
и тамо ˗ амо гледаш...кад
очи ти њега траже, тад
сву срећу теби ја желим,
али не са мном, него са њим!

А када песме бола мог
разбуде тебе, па из свог
кревета скочиш: пажњом свом
окренеш ухо гласу том ‒
сву срећу теби ја желим,
девојко, са мном, а не са њим!

Другога дана, опет, кад
ти заборавиш на мој јад,
с њим тамо дуго ћереташ,
смејеш се слатко, подсмеваш ‒
срећу ти опет сву желим,
али не са мном, него са њим!

Кад мислим како срећан час
био би за ме да твој стас
обгрлим...и у часу том
на срцу тебе држим свом ‒
сву срећу теби ја желим,
девојко, са мном, а не с њим!

Кад сте у плесу вас двоје
и груди кад вам се споје,
ти летиш с њиме, а рука
његова око твог струка...
сву срећу ја ти тад желим,
али не са мном, него с њим!

Но, тога беше доста већ!
Једноме мораш збогом рећ!
Боље је несрећан бит
неголи срећу с њим делит!
Сваку ти срећу ја желим,
па било са мном или с њим!