Франце Прешерн | СТРУНАМА


Одјекните, струне миле,
песмо, певај срца јад!
бол који су груди криле
објавите драгој сад!

како вене лице моје,
а очију светлост мре,
како теку сузе које
љубав лије све због ње;

како уздах жељу прати,
срце жуди само к њој,
како душа вечно пати
и дан среће не зна свој;

како ми њен поглед мио
ко водиља звезда сја,
како лик њен, ма где био,
у свом срцу носим ја;

како ћете, струне, и ви,
што славите вечно њу,
ако се не смилостиви,
угасити песму ту.

Такве жалбе пронесите,
струне моје, све до ње,
к мени срце окрените
немилосне деве те!