Франце Прешерн

 Франце Прешерн 
________________________________________________________
Поезија суштине

     

Франце Прешерн је рођен 3. децембра 1800. године у селу Врби, близу Бледа. Кад је напунио седам година  стриц Јожеф, жупник у Копањи, узима га себи и шаље у Рибницу да тамо учи основну школу. Показао je изузетну даровитост и његово име је остало забележено у Златној књизи тадашњих ученика. У Љубљани учи гимназију – био је одличан ученик. Право је студирао у Бечу, радећи и живећи веома оскидно, докторирао је 1828. и по завршетку студија враћа се у Љубљану и бави адвокатуром. Адвокатску канцеларију отвара у Крању. Говорио је немачки, француски, италијански, пољски, шпански, руски и енглески језик.

Пре Прешерна Словенија није имала песника који би био полазница и ослонац даровитом ствараоцу. Кад је алманах Крањска пчела, који је уређивао Миха Кастелец, почео објављивати његове песме осетио се долазак великог песничког духа који ће свом народу донети ново доба. Неговао је народни језик и дух, слично Бранку Радичевићу. Створио је песнички језик, поставио темеље језика словенске књижевности и укључио је у европску. Његова збирка Песме (1847) је то утемељила. Судбина није била наклоњена овом великом ствараоцу, зачетнику романтизма у словеначкој поезији. Поред егзистенцијалних проблема горчину је доливала и интимна страна живота. Био је заљубљен у богату Љубљанчанку Јулију Примицову и та љубав му је донела много бола из којег је поникло најлепше цвеће словеначке поезије Сонетни венац, с акростихом Јулији, један од најлепших споменика љубави у песништву а проткан је и племенитим родољубљем. Дирљиве лепоте је и песма Невенчана мати посвећена осећањима и животу са Аном Јеловшек.

Матија Чоп, друг из детоњства, му је био искрени пријатељ и подршка у најтежим данима и његова смрт је за песника била велики ударац и посвећује му спев Крст на Савици (Крштење код Савице) и елегију у спомен Матије Чопа.

Франце Прешерн, лиричар и мислилац, био је и епски песник. Карактеришу га песме које имају епску фабулу а лирску обраду – баладе, романсе и параболе.

Значај Прешернове појаве је у квалитету песништва али и у обиму тематике. Он у песме уноси све облике песништва не само из европске него и из источњачке поезије (газеле). Његова песма Здрављица написана 1844. године је државна химна Словеније, с политичким концептом уједињене Словеније и равноправних односа између великих и малих народа.

Умро је 8. феруара 1849. године у Крању од цирозе јетре и на самрти је изговорио загонетну реченицу: „За мене би било боље да никада нисам био у Рибници“.