Фјодор Тјутчев: УПОЗНАХ ЈОЈ ОЧИ

Упознах јој очи – ах те очи!
Како их љубљах Бог само зна!
Од њених чарних, страсних моћи
Не знадох души откинути сна.

У понорима тог погледа,

Што живот до дна разоткрива,
Какав се у њему бол огледа,
Таква дубина страсти сакрива!

На трепавицама сенка тада

Дисаше тужна и чудесна,
А поглед уморан од наслада,
Сав као патња дрска, обесна.

И никад се још десило није

У тренуцима дивним оним
Да сусрет с њима жуд не открије
И да без суза у њих уроним.

 Поезија суштине